Будизам у Кини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Након пада династије Хан уследиле су инвазије некинеских народа на северну Кину, који су успоставили управу над огромним подручјима током наредних 300 година. Кнежеви који су владали северним покрајинама благонаклоно су гледали на будизам, а будистички [[монаштво|монаси]] постајали су дипломатски, војни и политички саветници. Они су стекли и изванредан углед међу становништвом. Фо Т'у-тенг (умро [[349]]. г.) и други проповедници преобратили су на будизам скоро читаву северну Кину. У то време су идеје [[махајана|махајане]] имале знатан утицај. Око [[399]]. године [[Фа Хсиен]] је напустио Ч'анг-ан упутивши се на своје чувено [[ходочашће]] у Индију, назначивши почетак ходочасничког покрета у средишта индијског будизма.
 
Велики индијски учитељ [[Кумарађива]] се почетком [[5. век]]а настанио се у Северној Кини.{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}} Чувена преводилачка школа под његовом управом је деловала у престоници Ч'анг-ану. Међу Кумарађивиним ученицима, који су су створили подлогу за ч'ан[[чан]] школу у Кини, најистакнутији су [[Сенг-чао]], који је повезао текстове [[школа средњег пута|школе празнине]] и [[Таоизам|таоизма]], и [[Tao Šeng|Тао-шенг]], који је заступао доктрину изненадног пробуђења.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=285-296}}
 
=== Продор будизма у јужну Кину ===