|
Од првих познатих учитеља и Димитрија Николића – поп Мичета, првог познатог пароха при Житорађској цркви, снабдевача школе књигама и Стевана Ђорђевића, првог познатог учитеља у Житорађи до данашњих просветних радника који раде у овој школи, прошле су многе генерације наставно – васпитних кадрова које су у напорном васпитачком позиву образовали, васпитавали и посвећивали сељаке.
Школа је од свог постојања увек била основна школа. Од [[1888]]. До [[1891]]. Године школа је носила назив: '''„Краљевско –српска– српска основна школа Житорађска“'''. После овога се звала '''„Основна школа општине Зиторађске“Житорађске“'''. У [[1939]]. Години била је позната под именом Народна основна школа '''„Топлица Милан“'''. И стално је била четвороразредна школа. Од школске 1949/50. године школа је прерасла у седморазредну, а од школске 1951/52. године у осморазредну, и од [[1953]]. године се назива осмогодишња школа. У [[1959]]. године назив Осмогодишња школа промењен је у назив „Основн„Основна школа“. Од [[1962]]. године школа носи назив Основна школа '''''„Топлички хероји“''''' Житорађа.
Најстарија школска зграда налазила се на крају села, до сеоског гробља и старе цркве ''Успенија Пресвете Богородице''. Када је на нивоу [[1898]]. годину до темеља изгорела, сељаци су јосјош у току исте године подигли нову школску зграду поред нове цркве ''Светих апостола Петра и Павла''. Због великог броја ђака ова школа је постала претесна. Изграђена је и нова школска зграда у центру села, у Баришту 1962. године, а када је и она постала мала до ње [[1981]]. године саграђена најновија савремена школска зграда и створени услови за одвијање савремене наставе у образовању и васпитању.
Ретке су школе у овом крају са тако давним настанком и дугим трајањем. [[2008]]. године Основна школа Житорађа је прославила 135година135 година постојања и рада.
[[Житорађа]] се налази у питомом, плодном и житородном Добричу, у доњој Топлици, на десној обали реке Топлице, у ''јужној Србији''. Удаљена је 11,5 km источно од Прокупља и 35 km југозападно од Ниша. Село има 3.543 становника и 1008 домаћинстава(2002). Име села је словенског порекла и једноставно значи жито рађа. Данашње село Житорађа вероватно је настало око 1837. године, у време велике епидемије куге у овом крају. Клима је умерено-континентална. Топлица је једина река у Житорађи. За Житорађане она је река која зивот значи. ЗемљистеЗемљиште је разноврсно и релативно плодно, погодно за пољопривредну обраду и богато биљним и зивотињскимживотињским светом.
Становиштво села Житорађа до краја XВИИИXVIII века је мало познато. Најстарије породице за које се зна, доселиле су се у Житорађу крајем XВИИИXVIII почетком XИXXIX века и ту остале. После ослобађања од Турака [[1877]]. године, па до краја XX века у Зиторађу суЖиторађу се доселио велики број породица. Највећи број је досељен са југа и југоистока Србије: из врањског, лесковачког и власинског краја, па са севера и северозапада Србије, затим из Метохије, Македоније и Херцеговине, а велики број из околних добричких села. Одавно су они прави Житорађани.
Историја ЖиторађаЖиторађе и Житорађана веома је дуга и богата. На оснивању историјског периода, од ВИVI до ИвекаI века пре нове ере, подручје Топлице, Добрича и Житорађа насељавало је племе Дарданци. Њих су у ИI веку пре нове ере покорили Римљани и ово подручје укључили у привредни живот Царства.
Житорађа се од свог настанка стално ширила и развијала. Житорађа је због повољног географског полозајаположаја у овом делу Топлице-Добрича, постала политичко средиште још у турско доба и остала и у српском времену до данас. У Житорађи је седиште општине, организована је и месна заједница, а ту раде и неки дрзавнидржавни органи у својим организационим јединицама. Ту делују и политичке странке и партије и удружења грађана. Житорађа је сада велико лепо село, али због тога све што има више није село, сада је мали град - варошица.
Основна школа у Житорађи је почела са радом далеке 1873. године. То је било у доба последњег издисаја турске владавине. Житорађа је коначно ослобођена од Турака 8/21.децембра 1877. године у рату СрпскеСрбске војске за слободу.
| 