Тао — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
:''За остала значења види [[Тао (вишезначна одредница)]]''
[[Датотека:Yin_yang.svg|180п|десно|мини|[[Јин и јанг]], симбол [[таоизам|таоизма]].]]
'''Тао''' (или '''Дао''' - Пут) дословно значи Пут, а у кинеској [[филозофија|филозофији]] означава законитост свемира, којим се по унутрашњој нужди креће свако светско збивање. Овај принцип могу разумети само појединци чији је живот усаглашен са основним принципима природе.<ref>Иван Видановић, [[Речник социјалног рада]]</ref>
За разне кинеске филозофске школе, укључујући [[таоизам]] и [[конфучијанство]], заједничка је теорија по којој кад развој било чега доведе до једне крајности, долази до преокрета у другу крајност. То је једна од главних теза [[Лао Це]]ове философије, а такође и [[Књига промена|Књиге промена]].
Тао је основно начело [[Таоизам|таоизма]] и један од темељних појмова кинеске филозофије. Појам тао је сродан ведском [[рта]], индијском појму [[дарма]] и грчком [[логос]]у.<ref name=autogenerated1 />
== Етимологија ==
Појам тао ([[пинјин]]: дао) који се обележава идеограмом сложеним од знакова “глава” и “ићи” постоји на вазама још из брончаног доба. Термин може значити пут
Теорија о кретању кроз промене је била надахнута кретањем [[Сунце|Сунца]] и [[Месец]]а и смењивањем четири [[годишња доба]]. У »Додацима« Књизи промена каже се: »''Кад оде хладноћа, долази топлота, а кад доде топлота, одлази хладноћа''«. И опет: »''Кад Сунце досегне врхунац, опада, а кад Месец постане пун, почиње да опада«.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=30-31}} Таква кретања се називају »враћањем«. Тако »I додатак« вели: »У враћању видимо дух Неба и Земље''«. У књизи Лао-це налазимо сличне речи: »''Преокретање је кретање Тао-а''«.{{sfn|Ju-Lan|1977|pp=30-31}}
== Тао у таоизму ==▼
▲== Тао у таоизму ==
Сматра се да најстарије сачувано таоистичко дјело „Јин-фу-чинг“ (О складу невидљивога) потиче из времена цара Хуанг-ти (2697. п. н. е.). Главни представници класичног таоизма су [[Лао Це]] (570-490. п. н. е.), [[Лие Це]] (око 400. п. н. е.) и [[Чуанг Це]] (умро око 330. пр. н. е.). Према Лао Цеу обележја таоа су: незахватљивост, неизрецивост, непокретљивост, неделатност, [[једност|јединство]]. Тао је „понор“ где се смирује свако збивање. То је „јединство супротности“ и исконско природно стање свега.
Највећи таоистички дијалектичар [[Чуанг Це]] дефинише га овако: „Стварност без простора, трајност без времена, то је свемир, космичко јединство, свеобухватност, тао." Према Лие Цеу „Тао се не досеже позитивним напорима, него [[неделање]]м“ (''ву-веи''). За њега је многострукост бића привидна, реално је само јединство [[биће|битка]], а „разлика живота и смрти је имагинарна“... „Биће које овде страда препорађа се на другом мјесту... настанак и престанак, долазак и одлазак карике су ланца, али је нит водиља у тој уланчаности незахватљива.<ref name=autogenerated1>''tao'', Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>"
| |||