Самостална демократска странка — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Самостална демократска странка''' (''Samostalna demokratska stranka'') је била [[политичка партија|политичка странка]] која је деловала у [[Југославија|Југославији]] од [[1924]]. до [[1946]]. године. Окупљала је углавном Србе, и то тзв. ''[[пречани|пречане]]'' - односно [[Срби|Србе]] који су живели на подручју бивше [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], али и пројугословенски оријентисане [[Хрвати|Хрвате]] и [[Словенци|словеначке]] [[Либерализам|либерале]].{{чињеница|date=11. 2011.}}
 
Основао ју је [[Светозар Прибићевић]] иступивши из [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], односно оптуживши њено тадашње водство за колаборацију са заговорницима федералног реорганизације [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]]. Средином 1920их. па до 1927. СДС је подршку имала и међу припадницима милитатне [[Организација југословенских националиста|Организације југословенских националиста]].
 
Међутим, 1927. СДС мења радикално своју политику и са [[Хрватска сељачка странка|Хрватском сељачком странком]] ствара ''Сељачко-демократску коалицију''. Странка ће због тога бити изложена прогонима за време [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], а Прибићевић бива ухапшен.
 
Након његове смрти, странку је водио [[Срђан Будисављевић]]. Након пада режима [[Југословенска национална странка|Југословенске националне странке]], СДС је могла поново легално да дјелује и придружила се Удруженој опозицији предвођеном [[Влатко Мачек|Влатком Мачеком]].
На [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|изборима 1935]]. и [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|1938]]. била је на листи ''Удружене опозиције'' (1935—1937) и ''Блока народне слоге'' ([[1938]]). Након [[споразум Цветковић—Мачек|споразума Цветковић-Мачек]] СДС је ушла у владу и у њој остала до [[Априлски рат|Априлског рата]]. Након успоставе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|комунистичке Југославије]] забрањен јој је рад.
 
За вријеме Другог свјетског рата, чланови Самосталне демократске странке су били једни од главних жртава усташке антисрпске политике. Дио њих је убијен или су умрли у логорима, други су протјерани или сами побјегли у Србију, која је била под њемачком окупацијом. Трећи су четницима или партизанима, углавном потоњима због њихова пројугословенског става. Заједно с предратним члановима КПЈ они су сачињавали најважнији елемент партизанских снага у Хрватској током прве двије године отпора и револуције, и до краја рата битан дио тих снага.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=368}} Ова група је дала значајан допринос раду [[ЗАВНОХ]]-а. Српски чланови ЗАВНОХ-а су у [[Оточац|Оточцу]] 12. јануара 1944. основали српски клуб чланова ЗАВНОХА под председништвом [[Раде Прибићевић|Радета Прибићевића]], некадашњег члана предратног Главног одбора СДС.
 
Након успоставе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|комунистичке Југославије]] забрањен јој је рад.
 
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002|url=http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2 }}