Никанор Пара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 55:
Позван на Светски конгрес мира у [[Пекинг]]у [[1959]]. године, најпре је одлетео за [[Стокхолм]], јер су у доба [[Хладни рат|Хладног рата]] западне безбедносне службе контролисале путовања у [[Реални социјализам|социјалистичке државе]]. Посетио је Артура Лундквиста, тадашњег сталног секретара Шведске академије, у чијој кући је упознао књижевницу Сун Акселсон, с којом ће започети љубавну везу и која ће касније посетити [[Чиле]].<ref name=chil />
Током [[60е|60-их]] Пара је имао добре односе с [[Куба|Кубом]], а у [[САД]] је био гостујући професор. Тих година постаје плодан стваралац: ''Салонски стихови'' (1962), ''Руске песме'' (1967), ''Дебело дело'' (1969), ''Артефакти'' (1972), ''Беседе и проповеди Христа из Елкија'' (1977), ''Нове беседе и проповеди Христа из Елкија'' (1979), ''Досетке за
{{цитат2|Током пола века поезија је била рај свечаног глупака. Док нисам дошао ја и поставио своју вртешку.<ref name=pres /> }}
Ред 94:
Дело Никанора Паре чини око тридесет збирки [[Поезија|поезије]] насталих у периоду који обухвата више од 75 година, а томе треба додати и мноштво антологија, каталога, визуелних изложби и других уметничких пројеката. Антипесник је сарађивао са [[Енрике Лин|Енрикеом Лином]], [[Алехандро Ходоровски|Алехандром Ходоровским]], [[Пабло Неруда|Паблом Нерудом]], [[Виолета Пара|Виолетом Паром]] и другим уметницима. О њему је такође написано много књига, а његовим стваралаштвом највише се бавио [[Књижевна критика|књижевни критичар]] [[Игнасио Валенте]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Introducción|pp=11-17}}
Списак главних
{| style="vertical-align:top; width:100%;"
|-
| |||