Никанор Пара — разлика између измена

| име = Никанор Пара

| боја = #B0C4DE

| пуно_име = Никанор Сегундо Пара Сандовал

| држављанство = [[Чиле]]

 

=== Признања и стогодишњица ===

Након повратка [[Демократија|демократије]] у [[Чиле]] почетком [[90е|90-их]], Пара је поново почео да добија признања. Разне институције и личности предлагале су га за [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] четири пута, [[1995]], [[1997]], [[2001]]. и [[2012]]. године. Када је трећи пут предложен за награду, у [[Сантијаго де Чиле|Сантијаго де Чилеу]] одржане су различите активности као што су Изложба визуелних артефаката, предавања и разговори о антипоезији на Међународној дебати писаца и интелектуалаца у организацији Чилеанског универзитета, аудио-визуелне изложбе о његовом животу и делу у дворишту председничке палате [[Ла Монеда]] и на [[Трг устава (Сантијаго де Чиле)|Тргу устава]], позоришне представе засноване на његовом делу и читања поезије у његово име. Пара није успео да постане кандидат, али му је [[2001]]. додељена Награда Краљица Софија за ибероамеричку поезију. Будући да је био спречен да присутвује церемонији уручења због проблема са здрављем, његов син Хуан де Диос примио је награду од [[Краљица Софија од Грчке и Данске|краљице Софије]] у Краљевској палати у [[Мадрид]]у.<ref name=bio />

 

 

 

У децембру [[2011]]. године додељена му је [[Награда Сервантес]]. Тако је постао трећи Чилеанац — након [[Хорхе Едвардс|Хорхеа Едвардса]] (1999) и [[Гонзало Рохас|Гонзала Рохаса]] (2003) — који је добио ову престижну награду на [[Шпански језик|шпанском говорном подручју]].<ref>{{cite web |url=http://camaradellibro.cl/escritores_premiados.htm |title=Escritores chilenos premiados |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date= |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Cámara Chilena del Libro''. Приступљено 08.04.2012.</ref><ref name=cer>{{cite news |last=Rodríguez Marcos |first=Javier |date=01.12.2011 |title=El poeta chileno Nicanor Parra, premio Cervantes |url=http://cultura.elpais.com/cultura/2011/11/30/actualidad/1322607610_850215.html |newspaper=El País |location= |access-date= }} Приступљено 08.04.2012.</ref> Кармен Кафарел, тадашња директорка [[Институт Сервантес|Института Сервантес]], изјавила је да „Награда Серватес овога пута не препознаје само вредност универзалног ствараоца, него и потребу за проналажењем нових форми изражавања и истраживањем комуникативних граница људског бића.“<ref>{{cite web |url=http://www.cervantes.es/sobre_instituto_cervantes/prensa/2011/noticias/nota_nicanor_parra.htm |title=Declaraciones de Carmen Caffarel con motivo de la concesión del Premio Cervantes a Nicanor Parra |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date=01.12.2011 |website= |publisher= |access-date= |quote=}} Приступљено 02.12.2011.</ref> Изговарајући се високим годинама, Пара није присуствовао свечаној додели награде, коју је примио његов унук Кристобал Угарте.<ref>{{cite web |url=http://www.biobiochile.cl/2012/04/23/nieto-de-nicanor-parra-recibe-premio-cervantes-en-lugar-del-antipoeta.shtml |title=Nieto de Nicanor Parra recibe Premio Cervantes en lugar del antipoeta |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date=23.04.2012 |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Radio Bío-Bío''. Приступљено 23.04.2012.</ref>

== Политичка и филозофска идеологија ==

Никанор Пара је увек био веран свом скромном пореклу.{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Nicanor Parra y su difícil relación con el poder|pp=21-28}} Себе сматра [[Левичари|левичарем]], мада његов однос према [[Десница|десници]] није био искључив, услед чега је имао неколико проблема с есктремним присталицама обеју страна. Током [[60е|шездесетих]] година, пре него што је на превару усликан са супругом америчког председника [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]], аутор је био у добрим односима и с [[Куба|Кубом]] и са [[САД]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Introducción|pp=11-17}} Након државног удара [[1973]]. године и почетка војног режима у [[Чиле]]у, [[војна хунта]] му је понудила јавну функцију, коју је Пара одбио.{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Nicanor Parra y su difícil relación con el poder|pp=21-28}} Касније су нека од његових дела [[Цензура|цензурисана]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Conversación con Nicanor Parra. Preguntas a la hora del té|pp=29-35}} Током војне дикратуре [[Августо Пиноче|Августа Пиночеа]], Пара је имао топле односе са десничарским листом „Ел Меркурио”.{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Introducción|pp=11-17}} Ове очигледне контрадикције гурале су га у полемике са људима као што је писац Луис Мерино Рејес, који је тада био председик Удружења писаца Чилеа. Песник је у своју одбрану реализовао неколико артефаката који су на ироничан начин говорили о политичким контрадикцијама, и та размишљања су га нагонила да се поистовети са [[Филозофија|филозофијом]] [[Џон Китс|Џона Китса]]. Током [[Диктатура пуковника|диктатуре]] такође је почео де се интересује за [[Политика|политички]] [[екологизам]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Introducción|pp=11-17}}

Пара је лично познавао све демократски изабране председнике [[Чиле]]а, од [[Салвадор Аљенде|Салвадора Аљендеа]]. Од свих њих, пријатељ је једино са [[Рикардо Лагос|Рикардом Лагосом]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Nicanor Parra y su difícil relación con el poder|pp=21-28}}

 

* 1985 – Парини листови ({{јез-ес|Hojas de Parra}})

* 1993 – Песме против ћелавости ({{јез-ес|Poemas para combatir la calvicie}})

* 1997 – Никанор Пара има реч ({{јез-ес|Nicanor Parra tiene la palabra}})

* 2001 – Празне странице ({{јез-ес|Páginas en blanco}})