Велики петак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
Ред 2:
{{Прерађивање|||||Религија}}
[[Датотека:Crucifixion by Theophanes the Cretan.jpg|300п|мини|Распеће Христово на Велики Петак]]
'''Велики петак''' ({{јез-гр|Μεγάλη Παρασκευή}}) или '''Страсни петак''' је [[Хришћанство|хришћански]] празник којим се обележава страдања [[Исус|Исуса Христа]], његово [[isusovo raspeće|распеће]] на [[часни крст]] и његова смрт за [[Спасење|спасење]] света.
 
Тога дана, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд [[Pontije Pilat|Понтија Пилата]], неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни Га!"; ношења крста кроз град, на путу према [[Голгота|Голготи]]; разапињања и праштања џелатима речима: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде"; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде његово тело.
Ред 12:
Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име [[Пут суза|Улица бола]]. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли [[Крст]] Страдања. На брду [[Голгота]] су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог [[Бог Отац|Оца Небеског]] да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва [[природа]], Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се [[сунце]], отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. [[Капетан]] који је стражарио код крста, рекао је да је тај [[Човек]] заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.
 
Поред Крста је остала [[Богородица]] са [[Апостол Јован|апостолом Јованом]], [[Марија Магдалена|Маријом Магдалином]] и још неким женама. Нема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тело свога Сина и Бога. [[Josif iz Arimateje|Јосиф из Ариматеје]] је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра [[субота]] (када се ништа не ради), а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен. [[Антички Рим|Римљани]] су поставили страже унаоколо, плашећи се да [[хришћани]] не узму тело.
 
== Празновање ==