Логор Доња Градина — разлика између измена

'''Логор Доња Градина''' који је познат и као '''Логор VIII''' јасеновачког система усташких концентрационих логора за масовно истребљење [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]] у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] од стране усташких власти под командом [[Анте Павелић]]а. Логор Доња Градина није био логор у правом смилу, већ главни стратиште у ком су убијани заточеници из логора III Циглана. Оформљен је [[1942]]. године, а био је активан све до завршетка Другог свјетског рата [[1945]]. и слома [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].

То је, у пространој шуми, било место за директне ликвидације довођених [[затвореник]]а, који су или превођени из '''Логора III''' у Јасеновцу или, по хватању на терену, у колонама одмах вођени на губилиште у Градину. Јер, услед великог броја стално пристижућих колона људи, усташе су их одмах усмеравали на погубљење и закопавали их у Градину. У Градину су довођени најпре ухапшеници из насеља преко Саве, а затим су довођени [[Срби]] Републике Српске из [[Козара и Поткозарје|Поткозарја]] и [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], где су од усташког терора опустела читава села и српски крајеви. Само у лето [[1942]]. године испражњено је и опустошено око 140 српских поткозарских села, а народ је довођен у концентрациони [[логор Јасеновац]] и друге логоре (Церовљане код [[Босанска Дубица,|Босанске Дубице,]] [[Логор Млака|Млаку]] и [[Логор Јабланац|Јабланац]], [[Логор Стара Градишка|Стару Градишку]], [[Логор Новска|Новску]], [[Логор Приједор|Приједор]]). Тада је утамничено у Јасеновац и друге околне логоре око 68.500 Срба Козарчана, међу којима је било 23.850 деце, узраста од колевке до 15 година.

По шумама и пољима [[Доња Градина|Доње Градине]], на страни реке Саве у Републици Српској, [[усташе]] су извршиле најмасовнија убијања [[Срби|Срба]], тако да је Градина у ствари највећа масовна гробница Јасеновца, или тачније то је низ од око 50 масовних гробница.