Данићи (породица) — разлика између измена

Данићи су пореклом из [[Катраница|Катранице]] (данас [[Пирги]]) села у Северној [[Грчка|Грчкој]], недалеко од Островског језера. Данићи су славили крсну славу [[Димитрије Солунски|Светог Димитрија]]. Изгледа да су пореклом били по[[цинцар]]ени [[Срби]], јер, између осталог у [[Катраници]] није било Цинцара <ref>"У Катраници није било Цинцара, а ни данас их нема“, Д. Поповић, ''О Цинцарима'', Београд 1937,. pp. 47.</ref>.

Риста (Илча) Данић, председник београдске општине, доселио се у Србију око 1800. из Катранице. Риста Данић је био ожењен Наумком Момировић, кћерком кнеза пожаревачке кнежине Момира Протића из Лучице и сестром војводе пожаревачке кнежине Ивана Ива [[Момировићи|Момировића]]. Имали су два сина и две кћерке Димитрија Данића, Данила Данића, Софију [[Гарашанин]] рођ. [[Данићи (породица)|Данић]], удату за [[Илија Гарашанин|Илију Гарашанина]] и Јелену [[Жујовићи|Жујовић]], рођ. [[Данићи (породица)|Данић]] удату за Младена [[Жујовићи|Жујовића]] <ref>Родослов породице Данић вид. у др Ђорђе Жујовић ''Успомене из детињства'', Београд,. 1997. pp. 198.</ref>.

Др Јован Данић, неуролог и психијатар, је са Јеленом [[Антуле|Антула]] (1863-19201863—1920), кћерком Константина С. [[Антуле]] имао је Димитрија, Данила, Радована и Милована.

Пуковник проф. др Радован Рада Данић (1893-19791893—1979) др медицине, проф. на универзитету у Београду, управник 2. хируршке клинике. По свршеној гимназији студирао је медицину у Минхену, али се 1912. јавио добровољно у војску да би био распоређен као помоћни батаљонски лекар, убрзо у дивизијску болницу. По ослобођењу Битоља Данић се демобилише, наставља студије, но, већ у лето 1914. године, враћа се у Србију и учествује у Првом светском рату. По демобилизацији, 1920. године наставља медицинске студије у Берну. Дипломира 1923. и ступа у војску као санитетски поручник, да би после недељу дана, због ратних заслуга био унапређен у чин санитетског капетана II класе.

Пуковник проф. др Радован Рада Данић (1893-19791893—1979) био је ожењен Десанком Пантић. Нема потомства.

Софија Данић (1820-18941820—1894 ), кћерка Ристе [[Данићи|Данића]] и Наумке Протић, рођ. [[Момировићи|Момировић]], кћерке обор-кнеза пожаревачке кнежине Момира Протића из Лучице и сестре војводе пожаревачке кнежине Иве Момировића била је удата за пуковника [[Илија Гарашанин|Илију Гарашанина]], сина [[Милутин Савић Гарашанин|Хаџи Милутина Савића]] и Пауне [[Лома]], сестре војводе [[Арсеније Лома|Арсенија Ломе]], председника 10. и 18. министарског савета (владе) Србије, министра унутрашњих послова.

Млађа сестра Софије [[Гарашанин]], рођ. Данић, Јелена (1825-18751825—1875) била је удата за пуковника [[Младен М. Жујовић|Младена М. Жујовића]] (1811-18941811—1894), министра војног и државног саветника. Имали су осморо деце, пет синова - Миленка, Михаила, [[Јован Жујовић|Јована]], Ђорђа и Јеврема и три кћерке Катарину, Јелисавету и Љубицу <ref>Вид. Ђорђе Ђурић, ''Српски интелектуалац у политици, Биографија Јована Жујовића'', Београд, 2004. Родослов Жујовића,. pp. 135, 136.</ref>. Трећи син пуковника Младена Жујовића је мајор Ђорђе Жујовић (1846-19371846—1937), који је са Персидом Костић имао сина пуковника Михаила Жујовића (1880-19651880—1965) и кћерку Јелену удату за генерала Туфегџића <ref>Вид. Ђорђе Ђурић, ''Српски интелектуалац у политици, Биографија Јована Жујовића'', Београд, 2004,. pp. 141.</ref>. Четврти син пуковника Младена Жујовића, санитетски потпуковник Јеврем Жујовић чији син је четнички потпуковник [[Младен Жујовић (потпуковник)|Младена Жујовића]] ([[1895]] - [[1969]]1895—1969), др права.