Битка на Морави (1915) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sitno
Нема описа измене
Ред 23:
 
== Догађаји који су претходили ==
* Дана 6. септембра 1915, [[Бугарска]] је приступила војном савезу [[Централне силе|Централних сила]] ,закључивањемподписивањем три одвојена документа политичког и војног карактера.
* Немци су 18. септембра 1915. године оформили групу армија [[Макензи]], која се састојала од XI Немачке армије, III Аустроугарске и I Бугарске армије.
 
== Битка ==
* Циљ - пресецање одступнице Српској војсци дуж Моравско - Вардарске котлине.
'''Битка на Морави''' ([[14. октобар]] – [[25. новембар]] [[1915]]) је била део [[Тројна инвазија на Србију|Тројне инвазије на Србију]]. Рејон ратних дејстава био је од [[Неготин]]а до [[Лесковац|Лесковца]]. Због велике надмоћи не само у људству већ и у артиљерији, Бугарска прва армија је након 10 дана жестоких борби потиснула [[Срби|Србе]] до долине [[Морава|Мораве]]. У почетку, због оштре климе и тешког терена, бугарско напредедовање је било споро. Упркос очајничким отпоромочајничком одотпору бранилаца, дошло је до бугарског продора у близини Пирота, а Срби су се повукли ка реци Тимок. Под командом генерал-потпуковника [[Климент Бојаџијев|Климента Бојаџијева]] прво су освојене области [[Ниш]]а и [[Алексинац|Алексинца]], и долина Мораве, током првих 10 дана, ради спајања са -{XI}- Немачком армијом. 26.10.1915 освојени су [[Пирот]] и [[Зајечар]].
Бугари су продрли око 90 км на територију Србије. Срби су изгубили 6.000 људи, 60 топова и велике количине војне опреме.<ref>Атанас Пейчев и колектив, 1300 години на стража, Военно издателство, София 1984.</ref>
 
=== Лесковачки противнапад (маневар) ===
 
Фелдмаршал Макензен, након два покушаја (први покушај 23. октобар-1. новембар у реону Крагујевца; други, након што је Макензен уочио да се Српска војска повлачи ка Црној Гори и Албанији, у покушају да се затвори правац запрема РашкуРашки, у реонурејону Краљева и долини Западне Мораве 2-7. новембра), 7. новембра 1915 ,отпочео је и трећи покушај потпуног пораза Српске војске.
Двадесетак дана након пада Врања 16.10.1915, бугарске трупе су заузеле планину [[Кукавица (планина)|Кукавицу]] и кренуле ка Лесковцу. Бугарске јединице напредовале су ка [[Лесковац|Лесковцу]] и из правца [[Власотинце|Власотинца]],долином реке [[Власина|Власине]]. Код моста на Јужној Морави(на путу за Власотинце), дошло је до већег сукоба 24.10 - 6.11.1915, бугарских јединица и јединица Тимочке дивизије и том приликом је погинуло 49 српских војника. Након повлачења из Ниша и Крушевца, српска Друга армија, под командом војводе [[Степа Степановић|Степе Степановића]] је постављена дуж трасе Лесковац - Косова. Осмог и 9. новембра, бугарске трупе приморали су Србе да се повуку са њиховог положаја,из Лесковаца, и напредовале су ка десној обали [[Пуста река (област)|Пусте реке]]. Задатак Тимочке дивизије је био да задржи бугарску војску до доласка Моравске дивизије другог позива, Прве армије. Она је 9. новембра стигла на своје одредиште-лева обала Пусте реке. За команданта ове маневарске групе (Моравска 2. позива, Тимочка 1. и Шумадиска 2. позива), Степа је именовао команданта Моравске дивизије другог позива пуковника [[Љубомир Милић|Љубомира Милића]]. ОнМилић је донео следећу одлуку:
 
Предузети општи напад на непријатеља 11. новембра у 6,30 и то