Никанор Пара — разлика између измена

'''Никанор Сегундо Пара Сандовал''' ({{јез-ес|Nicanor Segundo Parra Sandoval}}; [[Сан Фабијан де Алико]], [[Биобио (регион)|Регион Биобио]], [[5. септембар]] [[1914]]), познатији као '''Никанор Пара''', [[Чиле|чилеански]]један је од најзначајнијих [[песникчиле]],анских и [[математичарЛатинска Америка|латиноамеричких]] и [[физичарпесник]]а чије дело је оставило дубок траг у [[Хиспаноамерика|хиспаноамеричкој]] књижевности. Творац је [[антипоезија|антипоезије]], врсте [[Поезија|поезије]] која се супротставља традиционалним [[техника]]ма и [[стил]]овима.<ref name=bio>{{cite web |url=http://ubiobio.cl/ebb/parra/biobibliografia.htm |title=Biobibliografía de Nicanor Parra |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date=2001 |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Portal de Escritores de la Región del Bío-Bío''. Приступљено 08.04.2012.</ref><ref Сматранname=brit>{{cite творцемencyclopedia [[антипоезија|антипоезије]],title=Nicanor заParra |encyclopedia=Еncyclopаedia Britannica |date= |year=2014 |publisher= |url=http://www.britannica.com/biography/Nicanor-Parra |id= }} Приступљено 22.10.2015.</ref> За многе познате критичаре и писце, као што су [[Харолд Блум]], Најал Бинс или [[Роберто Болањо]], Пара је један од најбољих песника [[Запад]]а.<ref name=bloom>Harold Bloom. Увод у ''Obras completas & algo † (1935-1972)'', Galaxia Gutenberg / Círculo de Lectores; Блумов цитат се може пронаћи [http://www.galaxiagutenberg.com/libros/obras-completas-y-algo-m%C3%A1s-%281935-1972%29.aspx у синопсису на сајту издавачке куће]. Приступљено 08.04.2012</ref>{{sfn|Binns|2012|pp=9–17|loc=„Prólogo”}}<ref name=bol />

Противник „салонске поезије”, песник [[Иронија|ироније]] и [[апсурд]]а, Никанор Пара својим колоквијалним стилом[[стил]]ом, [[Стих|слободним стихом]] и [[Естетика|естетиком]] [[поп-арт]]а преиспитује и демистификује [[Традиција|традиционалне]] [[Цивилизација|цивилизацијске]] [[Вредност|вредности]]: [[Култура|културу]], [[Религија|религију]], [[Политика|политику]] и [[Поезија|поезију]] у традиционалном кључу. Његово је мишљење да поезија постоји независно од [[човек]]а, у стварима које га окружују, и да није његова [[Свест|свесна]] творевина. Једна од његових првихЊегова књига, ''Песме и антипесме'' (1954), сматра се једном од најутицајнијих збирки [[Хиспаноамерика|хиспаноамеричке]] поезије [[XX век]]а.<ref name=agon /><ref name=pol>{{cite news |last=Prelević |first=Branislav |date=12.09.2014 |title=Sto godina jednog antipesnika |url=http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/U-novom-Kulturnom-dodatku-u-subotu-13-septembra-citajte.lt.html |newspaper=Politika |location= |access-date= }} Приступљено 18.10.2015.</ref>

Најстарији члан породице Пара — расадника чувених чилеанских уметника[[уметник]]а и музичара[[Muzičar|музичар]]а — добио је, између осталих, Националну награду за књижевност [[1969]]. и [[Награда Сервантес|Награду Сервантес„Мигел де Сервантес“]] [[2011]]. године. ЊеговаЊеговe делапесме су превођенапревођене на бројне језике[[језик]]е, укључујући [[Енглески језик|енглески]], [[Француски језик|француски]], [[Шведски језик|шведски]], [[Руски језик|руски]], [[Чешки језик|чешки]], [[Фински језик|фински]], [[Португалски језик|португалски]],<ref name=Leo>{{cite web |url=http://www.nicanorparra.uchile.cl/biografia/parranicanor.html |title=Parra, Nicanor |last1=Morales |first1=Leonidas |last2= |first2= |date= |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Universidad de Chile''. Приступљено 16.10.2015.</ref> [[Немачки језик|немачки]] и, [[Српски језик|српски]].<ref name=agon />

Има шесторо деце, од којих се троје бави [[Уметност|уметношћу]]. Каталина је визуелни уметник, а Коломбина и Хуан де Диос (познат у уметничким круговима као Барако Пара) су музичари.<ref>[http://www.artistasplasticoschilenos.cl/biografia.aspx?itmid=909 Catalina Parra en ''Artistas Plásticos de Chile'']. Приступљено 08.04.2012.</ref><ref>{{cite news |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=Antipop: Barraco Parra, hijo de Nicanor, lanza disco solista |url=http://www.emol.com/noticias/magazine/2009/07/01/365263/antipop-barraco-parra-hijo-de-nicanor-lanza-disco-solista.html |newspaper=El Mercurio |location= |date=01.07.2009 |access-date= }} Приступљено 03.09.2012.</ref>

Побегао је од куће [[1932]]. године и отишао да живи у [[Сантијаго де Чиле|Сантијаго де Чилеу]], где је захваљујући стипендији Савеза за сиромашне ученике похађао последњу годину средње школе у Државном интернату Барос„Барос АранаАрана“.<ref name=bio /> Тамо је упознао Хорхеа Миљаса, Луиса Ојарзуна и Карлоса Педразу, са којима је делио склоност ка [[уметност]]и.<ref name=Leo />

Године [[1933]]. уписао се на Педагошки инстутут при Чилеанском универзитету, где је студирао [[Математика|математику]] и [[физика|физику]].<ref name=bio /> Како би финансирао студије, радио је заједно са Миљасом и Педразом као надзорник у Државном интернату Барос„Барос АранаАрана“.<ref name=Leo /> Године [[1935]]. тројица пријатеља основали су [[часопис]] ''Нова ревија'', који се делио међу надзорницима, професорима и ученицима интерната. У њојњему је Пара објавио своју прву причу под називом ''Мачак на путу'' ({{јез-ес|Gato en camino}}),<ref name=bio /> дрзак текст у слободном стиху који га је стајао укора директора интерната.{{sfn|Cárdenas|2012|pp=29–35}} У том периоду почиње да се напаја делима савремених [[Чиле|чилеанских]] и [[Шпанија|шпанских песника]], француских [[Надреализам|надреалиста]] и других уметника који су припадали европској [[Авангарда|авангарди]] као што је [[дадаизам]].<ref name=Leo />

Дипломирао је на Педагошком институту [[1937]]. године и вратио се у [[Чиљан]] како би предавао [[Математика|математику]] и [[Физика|физику]] у матичној Гимназији „Чиљанци”. Те године је објавио је своју прву збирку песама под називом ''Безимена песмарица'', још увек почетничко, али откривајуће дело које му је донело похвале од [[Габријела Мистрал|Габријеле Мистрал]]<ref name=bio /> и Општинску награду Сантијага (1938). Наредних година наставио је да ради као професор и да истражује нове [[Поезија|песничке форме]], а појављивале су се и [[антологија|антологије]] са неким од његових песама.<ref name=Leo />

Вратио се из [[САД|Сједињених држава]] између [[1945]]. и [[1946]]. године и постао [[Професор|титуларни професор]] рационалне [[Механика|механике]] на Чилеанском универзитету. Недуго затим, [[1948]]. године, именован је за управника Инжењерске школе при истом универзитету, положај који ће заузимати наредних двадесет година.<ref name=bio />

Са пута у Енглеску вратио се ожењен са [[Шведска|Швеђанком]] Ингом Палмен.<ref name=chil>{{cite news |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=Otorgan Premio Cervantes a Nicanor Parra |url=http://elchileno.cl/cultura/literatura/1847-otorgan-premio-cervantes-a-nicanor-parra.html |newspaper=El Chileno |location= |date=01.12.2011 |access-date= }} Приступљено 17.10.2015.</ref> ИстеНакон године када се вратиоповратка у Чиле [[1952]]. године, удружио се са песником [[Енрике Лин|Енрикеом Лином]] и уметником [[Алехандро Ходоровски|Алехандром Ходоровским]] како би организовао изложбу „костоломаца” ({{јез-ес|quebrantahuesos}}), зидних песама направљених од исечака из [[Новине|новина]] у техници [[колаж]]а.<ref name=bio /> Од те године, па све до [[Пензија|пензионисања]] [[1991]]. године, предавао је [[Teorijska fizika|теоријску физику]] на Чилеанском универзитету.<ref name=brit />

Доживљаји у иностранству, у развијенијим и културно другачијим земљама од [[Чиле]]а, били су од кључне важности за настанак његове друге збирке поезије под насловомназивом ''Песме и антипесме'' (1954),.{{напомена|Пара је хтео да назове књигу ''Оксфорд 1950'', али се определио за наслов ''Песме и антипесме'' након што је у излогу једне оксфордске књижаре угледао примерак збирке ''Apoèmes'' француског писца Анрија Пишета.<ref name=bbc />}} уУ којојњој је аутор наступио са новим концептом [[антипоезија|антипоезије]], који се супротстављао традиционалној [[Поезија|поезији]], владајућој у његовој земљи и предвођеној песницима као што су [[Пабло Неруда]],{{напомена|Упркос међусобним разликама, [[Пабло Неруда]] и Никанор Пара су гајили велико поштовање један према другом, што је водило ка томе да један другом посвете различите говоре и текстове.{{sfn|Binns|2012|pp=9–17|loc=„Prólogo”}} Видети, на пример, песме „Кравата за Никанора“ ({{јез-шпа|Corbata para Nicanor}}) од Неруде (1966) и „Христ из Елкија оплакује смрт Пабла Неруде“ ({{јез-шпа|Cristo de Elqui deplora la muerte de Pablo Neruda}}) од Паре (''Политичка поезија'', 1983).}} [[Висенте Ујдобро|Висенте Ујдобро]] и [[Пабло де Рока|Пабло де Рока]],<ref name=Leo /><ref name=bio /> и који је начинио радикалан рез у чилеанској и хиспаноамеричкој поезији.<ref name=pres>[http://www.memoriachilena.cl/602/w3-article-3629.html Presentación de Nicanor Parra]. ''Memoria Chilena''. Приступљено 08.04.2012.</ref> Антипесме из ове збирке баве се свакодневним проблемима [[Groteska|гротескно-апсурдног]] света<ref name=brit /> и одликују се [[Fabula|наративним]] приступом, који се често крећефокусира окона [[Хероји|антихероја]], и колоквијалним језиком у којем се истичу [[хумор]] и [[иронија]].<ref name=bbc /> Оваквим начином стварања поезије, доступније ширем кругу читалаца, Пара ће започети интензивну књижевну активност која ће гаму учинитидонети познатим на националномнационалну и међународномсветску плануславу.<ref name=bio /><ref name=brit />

Средином [[50е|50-их]] година Никанор Пара је започео серију путовања у иностранство: посетио је, између осталих, [[САД]], [[СССР]], [[Кина|Кину]], [[Перу]], [[Панама|Панаму]] и [[Мексико]], где је држао академска предавања и посећивао књижевне радионице и догађаје.<ref name=bio />

ТокомКрајем [[60е|60-их]] и почетком [[70е|70-их]] почео је учесталије да се бави визуелном [[Уметност|уметношћу]].<ref name=bbcГодине />[[1972]]. Уобјавио сарадњије са''Артефакте'', колекцију [[Дизајнер|дизајнеромразгледница]] ина којима се појављују [[Графичар|графичаремцртеж]]и, [[Гиљермо ТехедaФотографија|Гиљермом Техедомфотографије]], и [[1972текст]]ови.<ref годинеname=bbc објавио/> јеУ ''Артефакте'',њима делоје којенастојао представљада одлучујућу етапу у развојусведе [[антипоезијa|антипоезијејезик]] (радина сенајједноставније о комбинацијиформе, [[цртеж]]а, да притом не уништи његов [[фотографијаДруштво|друштвени]] и [[текстФилозофија|филозофски]]ова којиутицај.<ref су,name=brit према/> ПаринимОво речима,дело остаципредставља [[језик]]аодлучујућу насталиетапу каоу последицаразвоју дезинтеграције антипесама)антипоезије и успоставља везу између „костоломаца” насталих две деценије раније и „практичних радова“ (предмети пропраћени текстом) којима се бавио последњих деценија. У „практичним радовима“ ({{јез-ес|trabajos prácticos}}) Пара користи старе и искоришћене материјале које је [[потрошачко друштво]] одбацило.<ref>{{cite web |url=http://www.centenariodeparra.udp.cl/exposicion/nggallery/page/2 |title=100 años de Parra: exposición |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date= |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Centenario de Parra''. Приступљено 18.10.2015. </ref><ref name=bbc />

Након [[Војни удар|војног удара]] [[Августо Пиноче|Августа Пиночеа]] [[11. септембра]] [[1973]]. године, Пара, — који је подржавао свргнуту [[Социјализам|социјалистичку]] владу [[Салвадор Аљенде|Салвадора Аљендеа]], — одлучио је да остане у [[Чиле]]у. Према сведочењу његових колега са Чилеанског универзитета, Пара им је рекао да не жели да оде јер се његова поезија храни оним што се дешава у земљи.<ref name=bbc /> Решио је да се „из»из разлога опстанка“опстанка« мало удаљи од антипоезије како би се окренуо политичком [[Екологизам|екологизму]] путем којег је могао да критикује систем са неидеолошких и самим тим мање опасних позиција.{{sfn| Cárdenas|2012|loc=„Introducción”|pp=11-17}} Иако на својим часовима није говорио против владе, прорежимски лист „Ла Сегунда” је [[1977]]. писао да његов позоришни комад ''Парини листови'' представља „најбесрамнију»најбесрамнију критику против нашег процеса, против 11. септембра и против свих оних који су врхунским напорима извукли ову земљу из канџи [[Марксизам|марксизма]].”«<ref name=bbc />

Године [[1978]]. упознао је Ана Марију Молинаре. Трагичан завршетак њихове љубави инспирисао га је да напише своју вероватно најпознатију песму „Измишљен човек“ ({{јез-шпа|El hombre imaginario}}). Она је била удата жена упола млађа од њега, а њихова веза је трајала два месеца. Након што га је оставила, напустила је Чиле и недуго затим извршила [[самоубиство]]. Пара је био очајан. Према његовим речима, „написао»написао сам јој песму са пиштољем на писаћем столу. Било је или то или самоубиство.“«<ref>{{cite web |url=http://showbiz.publimetro.cl/especial-nicanor-parra-el-triste-origen-de-el-hombre-imaginario/showbiz/2014-09-04/104101.html |title=Especial Nicanor Parra: El triste origen de ’El hombre imaginario’ |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date= |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Showbiz''. Приступљено 21.10.2015.</ref>

Након повратка [[Демократија|демократије]] у [[Чиле]] почетком [[90е|90-их]], Пара је поново почео да добија признања. Разне институције и личности четири пута су га номиновале за [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]]: [[1995]], [[1997]], [[2001]]. и [[2012]]. године.<ref name=bach>{{cite news |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=Bachelet postula a Nicanor Parra al Nobel |url=http://www.emol.com/noticias/magazine/2012/01/05/520300/bachelet-postula-a-nicanor-parra-al-nobel.html |newspaper=Emol |location= |date=05.01.2012 |access-date= }} Приступљено 03.01.2014.</ref> Када је трећи пут номинован за награду, у [[Сантијаго де Чиле|Сантијаго де Чилеу]] одржане су различите активности као што су Изложба визуелних артефаката, предавања и разговори о антипоезији на Међународној дебати писаца и интелектуалаца у организацији Чилеанског универзитета, аудио-визуелне изложбе о његовом животу и делу у дворишту председничке палате [[Ла Монеда]] и на [[Трг устава (Сантијаго де Чиле)|Тргу устава]], позоришне представе засноване на његовом делу и читања поезије у његову част. Пара није прошао селекцију, али му је [[2001]]. додељена Награда Краљица„Краљица СофијаСофија“ за ибероамеричку поезију. Будући да је био спречен да присуствује церемонији уручења због проблема са здрављем, његов син Хуан де Диос примио је награду од [[Шпанија|шпанске]] [[Краљица Софија од Грчке и Данске|краљице Софије]] у Краљевској палати у [[Мадрид]]у.<ref name=bio />

Искористивши ову серију награда и почасти као изговор, Пара је почео да пише своје „говоре за столом после ручка“вечере“, у којима је изразио своју мисао и друштвену критику. Неки од ових текстова касније су касније објављени у књизи ''Говори за столом после ручкавечере'' (2006).<ref name=bio />

У децембру [[2011]]. године додељена му је [[Награда Сервантес|Награда „Мигел де Сервантес“]]. Тако је постао трећи Чилеанац — након [[Хорхе Едвардс|Хорхеа Едвардса]] (1999) и [[Гонзало Рохас|Гонзала Рохаса]] (2003) — који је добио ову престижну награду на [[Шпански језик|шпанском говорном подручју]].<ref>{{cite web |url=http://camaradellibro.cl/escritores_premiados.htm |title=Escritores chilenos premiados |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date= |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Cámara Chilena del Libro''. Приступљено 08.04.2012.</ref><ref name=cer>{{cite news |last=Rodríguez Marcos |first=Javier |date=01.12.2011 |title=El poeta chileno Nicanor Parra, premio Cervantes |url=http://cultura.elpais.com/cultura/2011/11/30/actualidad/1322607610_850215.html |newspaper=El País |location= |access-date= }} Приступљено 08.04.2012.</ref> Кармен Кафарел, тадашња директорка [[Институт Сервантес|Института Сервантес]], изјавила је да „Награда»Награда Сервантес овога пута не препознаје само вредност универзалног ствараоца, него и потребу за проналажењем нових форми изражавања и истраживањем комуникативних граница људског бића.“«<ref>{{cite web |url=http://www.cervantes.es/sobre_instituto_cervantes/prensa/2011/noticias/nota_nicanor_parra.htm |title=Declaraciones de Carmen Caffarel con motivo de la concesión del Premio Cervantes a Nicanor Parra |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date=01.12.2011 |website= |publisher= |access-date= |quote=}} Приступљено 02.12.2011.</ref> Изговарајући се високим годинама, Пара није присуствовао свечаној додели награде, коју је примио његов унук Кристобал Угарте.<ref>{{cite web |url=http://www.biobiochile.cl/2012/04/23/nieto-de-nicanor-parra-recibe-premio-cervantes-en-lugar-del-antipoeta.shtml |title=Nieto de Nicanor Parra recibe Premio Cervantes en lugar del antipoeta |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date=23.04.2012 |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Radio Bío-Bío''. Приступљено 23.04.2012.</ref>

У јуну [[2012]]. године додељена му је Ибероамеричка награда за поезију Пабло„Пабло НерудаНеруда“ „за»за његов допринос обогаћивању латиноамеричког песничког језика, за његов хумор, његову иронију, његов неуморни критички поглед и за изванредну разноликост његових трагања као антипесника, визуелног песника и преводиоца.“« Награда се састојала од 60 хиљада [[долар]]а, дипломе и медаље. Након што је примио вест о добијању награде, Пара је изјавио следеће: „Није»Није први пут да ми додељују награду коју не заслужујем и надам се да неће бити последња (...) Жалићу се онима за које се испостави да су одговорни.”«<ref name=char>{{cite web |url=http://www.biobiochile.cl/2012/06/07/nicanor-parra-gana-premio-pablo-neruda-2012-y-dice-que-se-querellara-contra-quienes-lo-eligieron.shtml |title=Nicanor Parra gana Premio Pablo Neruda 2012 y dice que se ’querellará’ contra quienes lo eligieron |last1=Charpentier |first1=Denisse |last2= |first2= |date=07.06.2012 |website=Radio Bío-Bío |publisher= |access-date= |quote=}} ''Radio Bío-Bío''. Приступљено 25.03.2015.</ref> Ни овога пута Пара није присуствовао додели награде, а током церемоније његов говор је поново прочитао његов унук Кристобал Угарте.{{sfn|Binns|2012|pp=165-168|loc=„Palabras del poeta en la ceremonia de premiación”}}

Што се тиче употребе [[Метрика|метрике]], у својим првим делима користио је [[Стих|осмерац]] за писање [[Креоли|креолских]] [[Романса (поезија)|романси]] (''Безимена песмарица'' и ''Дуга куека'') и [[Стих|једанасетерацједанастерац]] за [[Пародија|пародијске]] [[сонет]]е („Нема заборава”, „Постоји срећан дан”, ''Салонски стихови''), али је такође рано почео да експериментише са [[Стих|слободним стихом]] (''Песме и антипесме''). Такође су веома различити субјекти у његовим песмама ([[математичар]]и, [[комичар]]и, спикери на радију...), а исто тако и регистри у којима их је писао ([[епитаф]]и, разговори, посмртни говори, хришћанске [[Молитва|молитве]], [[тест]]ови, [[говор]]и и многи други). Касније ће радити на визуелним песмама у својим познатим „артефактима“.{{sfn|Binns|2012|pp=9–17|loc=„Prólogo”}}

{{цитат2|Чилеанска поезија се уједанастерчила<br / >Ко ће је разједанаестерчити?<br / >Велики разједанаестеричар<ref name=pres />}}

Према мишљењу Најала Бинса, ликови у његовим песмама обично су дезоријентисани и нису у стању да разумеју ни себе ни свет који их окружује. Осим тога, они су конфузна и контрадикторна бића, али су, — другачије него што је то случај у делима других песника попут [[Рубен Дарио|Дарија]], [[Висенте Ујдобро|Ујдобра]], [[Сесар Ваљехо|Ваљеха]] или [[Пабло Неруда|Неруде]], — уједно и жртве [[Модерно доба|модерне]] [[Ideologija|идеолошке]] и [[Епистемологија|епистемолошке]] [[Криза|кризе]]:, они су код Паре потпуно незаштићени и беспомоћни и не успевају да се извуку из наведене кризе.{{sfn|Binns|2012|pp=9–17|loc=„Prólogo”}}

Никанор Пара је увек био веран свом скромном пореклу.{{sfn| Cárdenas|2012|loc=„Nicanor Parra y su difícil relación con el poder”|pp=21-28}} Себе сматра [[Левичари|левичарем]], мада његов однос према [[Десница|десници]] није био искључив, услед чега је имао неколико проблема са екстремним присталицама обеју страна. Током [[60е|шездесетих]] година, пре него што је на превару усликан са супругом америчког председника [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]], аутор је био у добрим односима и сса [[Куба|Кубом]] и са [[САД]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=„Introducción”|pp=11-17}} Године [[1969]], у тренуцима када се од [[Латинска Америка|латиноамеричких]] уметника очекивало да заузму левичарске позиције, Пара је рекао уругвајском писцу [[Марио Бенедети |Марију Бенедетију]] да иако га је [[Кубанска револуција]] дубоко заинтересовала, а догађаји у [[Рат у Вијетнаму|Вијетнаму]] и [[Африка|Африци]] веома погодили, он није политички песник.<ref name=bbc />

Након државног удара [[1973]]. године и почетка војног режима у [[Чиле]]у, [[војна хунта]] му је понудила јавну функцију, коју је Пара одбио.{{sfn| Cárdenas|2012|loc=„Nicanor Parra y su difícil relación con el poder”|pp=21-28}} Касније су нека од његових дела [[Цензура|цензурисана]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=„Conversación con Nicanor Parra. Preguntas a la hora del té”|pp=29-35}} Током војне диктатуре [[Августо Пиноче|Августа Пиночеа]], Пара је имао топле односе са десничарским листом „Ел Меркурио”.{{sfn| Cárdenas|2012|loc=„Introducción”|pp=11-17}} Ове очигледне контрадикције гурале су га у полемике са људима као што је писац Луис Мерино Рејес, који је тада био председик Удружења писаца Чилеа. Песник је у своју одбрану реализовао неколико артефаката који су на ироничан начин говорили о политичким контрадикцијама, и та размишљања су га нагонилаподстакнула да се поистовети са [[ФилозофијаЕстетика|филозофијоместетском]] [[Теорија|теоријом]] [[негативна способност|негативне способности]] [[Енглеска|енглеског]] песника [[Џон Китс|Џона Китса]]. Током [[Диктатура пуковника|диктатуре]] такође је почео де се интересује за [[Политика|политички]] [[екологизам]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=„Introducción”|pp=11-17}}

Никада није био члан ниједне [[Политичка партија|политичке партије]].<ref name=bbc />

* 1969 – ДебелоКрупно дело ({{јез-ес|Obra gruesa}})

* 2006 – Говори за столом после ручкавечере ({{јез-ес|Discursos de sobremesa}})

Никанор Пара је неколико пута номинован за [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]]. Патрисио Лерзунди га је већ [[1972]]. године у часопису [[Универзитет Колумбија|Универзитета Колумбија]], уз подршку [[Њујорк|њујоршког]] Хиспаноамеричког друштва, означио као књижевника који заслужује ту награду. Први пут је званично номинован [[1995]]. године, уз посредовање [[Њујоршки универзитет|Њујоршког универзитета]] и координацију Марлен Готлиб, која је успела да прикупи триста седамдесет потписа подршке професора књижевности из [[САД]]. Други покушај номинације предводио је Универзитет Консепсион [[1997]]. године. Три године касније, група Мачитун-2000, задужена за промоцију Париног дела, одлучила је да га номинује [[2001]]. године, а процесом номинације руководио је Чилеански универзитет, који је имао подршку Савета ректора чилеанских универзитета и шпанских универзитета у [[Мадрид]]у и [[Валенсија|Валенсији]].<ref name=bio /> Четврти пут, [[2012]]. године, номиновала га је [[Мишел Башеле]], која је тада обављала функцију директорке [[УН|УН- Жене]].<ref name=bach />