Луј XIV — разлика између измена

1.222 бајта додата ,  пре 14 година
нема резимеа измене
{{радови у току}}
[[Слика:Louis XIV of France.jpg|десно|мини|Луј XIV]]
'''Луј XIV''' (5. септембар 1638—1. септембар 1715) је био краљ Француске из династије Бурбона од [[1643]]—[[1715]], син [[Луј XIII |Луја XIII]] и [[Ана од Хабзбурга|Ане Аустријске]].
'''Луј XIV Велики, Краљ-Сунце ([[1638]] — [[1715]]) ''', [[краљ]] [[Француска|Француске]] од [[1643]]—[[1715]], син [[Луј XIII |Луја XIII]] и [[Ана од Хабзбурга|Ане Аустријске]]. У почетку владао са мајком и кардиналом [[Мазарен]]ом који се старао o његовом васпитању, до смрти [[1661]]. године којом почиње лична влада Луја XIV. Краљу су одано служили славни министри: [[Колбер]] је уредио финансије, подстакао трговину и индустрију. Војни команданти осигурали су нове територије и северну границу. Мир 1678. окончао је рат са [[Холандија|Холандијом]] и донео Лују XIV европску славу и тзв. »[[златни век]]« великих свечаности у [[Версај]]у, процват [[уметност]]и (»[[стил Луја XIV]]«), знамените књижевнике и музичаре. Од 1682. краљ се настањује у Версају a његов апсолутизам се учвршћује и у питањима вере: заступа доктрину o слободној галиканској цркви у односу на Рим, прогони [[јансенисти|јансенисте]] и [[протестанти|протестанте]]. Политика Лувоа o »јединству«, трговачко ривалство са Холандијом и [[Енглеска|Енглеском]] узроци су рату [[Аугзбуршла лига|Аугзбуршке лиге]]. Мир у [[Рисвик]]у 1697. окончао је сукоб и обележио стагнирање француске моћи. Крај века и владавине Луја XIV обележен је привредним, војним, верским и финансијским недаћама a после краљеве смрти, Француска је дошла на ивицу пропасти.
Постао је краљ 14. маја 1643, неколико месеци пре петог рођендана. У његово име је владала као регент његова мајка [[Ана од Хабзбурга|Ана Аустријска]], која је главнину власти предала кардиналу Мазарену. Након смрти председника владе |кардинала Мазарена [[1661]]. Луј XIV је преузео особну контролу над владом.
Владавина Луја XIV, познатог као Краљ Сунце Le Roi Soleil или Велики Луј Louis le Grand трајала је 72 године. Била је то најдужа владавина у европској историји. Ојачао је моћ и утицај Француске у Европи. Француска је у доба његове владавине ратовала у три велика рата: Француско-холандски рат, Рат Велике Алијансе и Рат за шпанско наслеће. Учествовала је и у два мања рата: Деволуциони рат и Рат за реуједињења.
 
Политичку и војна сцену Француске током његова живота чиниле су такве личности као кардинал Мазарен, Никола Фуке, Жан Батист Колбер, Мишел Летелије, Лувоаз, Велики Конде, Анри Тирен, Вобан, маршал Вилар и Турвил. Док је владао Француска је постигла не само политичку и војну надмоћ, него је доминирала и културом са различитим личностима као што су били Молијер, Жан Расин, [[Жан де Лафонтен]], [[Шарл Лебрин]] ,[[Жан Батист Лили]], [[Јасент Риго]], [[Андре Ленотр]], Клод Перол и Жил Мансар. Културан достигнућа тих људи допринела су престижу Француске, њеног народа, језика и краља.
 
Луј XIV је успешно радио на стварање централизоване државе, у којој се владало из престолнице. Створио је модерну државу од дотада расцепкане феудалне државе. Луј XIV је постао пример апсолутистичког владара. Често му се приписује фраза Држава то сам ја (L'État, c'est moi) , иако историчари сматрају да су му то вероватно пришили политички противници, као стереотипан начин потрде његовог апсолутизма. Сасвим супротно од тога, Луј је на самрти рекао Ја умирем, али држава ће увек остати. (Je m'en vais, mais l'État demeurera toujours)
 
 
 
 
 
==Ране године==
3.906

измена