Луј XIV — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
'''Луј XIV''' ([[5. септембар]] [[1638]]—[[1. септембар]] [[1715]]) је био [[Француски краљеви|краљ Француске]] из [[Бурбони|династије Бурбона]] од [[1643]]—[[1715]], син [[Луј XIII |Луја XIII]] и [[Ана од Хабзбурга|Ане Аустријске]].
Постао је краљ [[14. маја]] [[1643]], неколико месеци пре петог рођендана. У његово име је владала као регент његова мајка [[Ана од Хабзбурга|Ана Аустријска]], која је главнину власти предала [[кардинал Мазарен|кардиналу Мазарену]]. Након смрти председника владе |кардинала Мазарена [[1661]]. Луј XIV је преузео особну контролу над владом.
Владавина Луја XIV, познатог као Краљ Сунце ({{јез-фр|Le Roi Soleil}}) или Велики Луј ({{јез-фр|Louis le Grand}}) трајала је 72 године. Била је то најдужа владавина у европској историји. Ојачао је моћ и утицај Француске у Европи. [[Француска]] је у доба његове владавине ратовала у три велика рата: [[Француско-холандски рат]], [[Рат Велике алијансе]] и [[Рат за шпанско наслеђе
Политичку и војна сцену Француске током његова живота чиниле су такве личности као [[кардинал Мазарен]], [[Никола Фуке]], [[Жан Батист Колбер]], [[Мишел Летелије]], [[Лувоаз]], [[Велики Конде]], [[Анри Тирен]], [[Вобан]], [[маршал Вилар]] и [[Турвил]]. Док је владао Француска је постигла не само политичку и војну надмоћ, него је доминирала и културом са различитим личностима као што су били [[Молијер]], [[Жан Расин]], [[Жан де Лафонтен]], [[Шарл Лебрин]] ,[[Жан Батист Лили]], [[Јасент Риго]], [[Андре Ленотр]], [[Клод Перол]] и [[Жил Мансар]]. Културан достигнућа тих људи допринела су престижу Француске, њеног народа, језика и краља.
Луј XIV је успешно радио на стварање централизоване државе, у којој се владало из престолнице. Створио је модерну државу од дотада расцепкане феудалне државе. Луј XIV је постао пример апсолутистичког владара. Често му се приписује фраза Држава то сам ја (L'État, c'est moi) , иако историчари сматрају да су му то вероватно пришили политички противници, као стереотипан начин потрде његовог апсолутизма. Сасвим супротно од тога, Луј је на самрти рекао Ја умирем, али држава ће увек остати. (Je m'en vais, mais l'État demeurera toujours)
| |||