Хеви метал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 13:
Почевши са групом [[Ху (бенд)|Ху]] и [[Џими Хендрикс|Џимијем Хендриксом]], рани хеви метал састави поставили су стандарде за јачину звука на концертима.
 
Касних седамдесетих постало је популарно коришћење две соло гитаре, тренд који су први увели састави [[Тин Лизи]] и Џудас прист. Без обзира на чињеницу да су две гитаре истовремено нешто раније користиле групе [[Вишбон еш]], [[Скорпионс]] и [[AC/DC]] сматра се да је група Тин Лизи била прва која је две соло гитаре инвентивно инкорпорисала у свој хеви метал звук{{чињеница|date=07. 2011.}}. Нешто касније, то исто су учинили момци из групе Џудас прист, али овог пута са две [[гитара|ритам гитаре]].<ref name="Christe">Ian Christe (2003). ''Sound of the Beast: The Complete Headbanging History of Heavy Metal''. HarperCollins. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-380-81127-4.|pages=}}</ref>
 
== Теме ==
Ред 45:
С обзиром на период у којем су објављени ови романи (70-те године прошлог века), мало је вероватно да је Бароуз термин „хеви метал“ свесно доводио у везу са рок музиком. С друге стране, Бароузови романи су вероватни утицали на даљњу употребу овог термина.
 
Прву појаву термина „хеви метал“ у некој песми забележена је [[1968]]. године у једном стиху ("-{heavy metal thunder}-" (тешкометална грмљавина)) композиције ''„-{[[Born to be Wild]]}-“'' америчке рок групе [[Степенвулф]].<ref name="Walser">Walser, Robert (1993). Running with the Devil: Power, Gender, and Madness in Heavy Metal Music. Wesleyan University Press. ISBN. {{page|year=1993|isbn=978-0-8195-6260-9.|pages=}}</ref>
 
{|
Ред 75:
Технику су морали променити и певачи који су се све више ослањали на појачиваче гласа а њихова изведба је постала стилизованија и драматичнија. Истовремено са напретком извођачке технике напредовала је и техника снимања звука чиме се „хеви метал“ музика могла успешно сачувати на [[носач звука|носачима звука]].
 
Остали утицаји укључују групу [[Ванила фаџ]] која је успорила темпо поп песама и убацила елементе психоделичне музике у поп мелодију, слично као што су што су ране британске рок групе [[Ху (бенд)|Ху]] и [[Кинкс]] „утабале пут“ каснијим хеви метал стиловима коришћењем базичних акорда и много агресивнијом [[интерпретација|интерпретацијом]]. Следећи кључни фактор је деловање групе [[Крим]] која је у рок музику увела [[моћни трио]]-поставу (трочлани рок бенд са гитаристом, басистом и бубњаром) која постаје препознатљива одредница хеви метал жанра. Песма групе [[Кинкс]] ''„-{You Really Got Me}-“'' из 1965. године сматра се прототипом хеви метал песме.<ref name="Weinstein">{{citeCite book|authorlast=Weinstein, |first=Deena|title=Heavy Metal: A Cultural Sociology|year=1991|url=|publisher=Da Capo|edition= Heavy Metal: The Music and its Culture. (2000). 978-0-306-80970-5|location=Lexington|isbn=978-0-669-21837-4}}</ref>
[[Датотека:BlackSabbath19720012200.sized.jpg|220п|лево|мини|[[Томи Ајоми]] и [[Ози Озборн]] из [[Блек сабат]]а на концерту 29. јануара 1973.]]
До краја 1968., звукови „тешког блуза“ постају све чешћи - многи обожаваоци и теоретичари жанра указују на то да је група [[Блу чир]] обрадом хита [[Еди Кокран|Едија Кокрана]] ''„-{Summertime Blues}-“'' направила прву праву хеви метал песму. С друге стране, проучаваоци рада [[Битлси|Битлса]] указују на чињеницу да су песма ''„-{Helter Skelter}-“'' са [[Бели албум (музички албум)|Белог албума]] те сингл ''„-{Revolution}-“'' из 1968. поставили нове стандарде у погледу дисторзије и агресивности звука на неком поп албуму. У новембру 1968. група [[Дејв Едмунд|Дејва Едмунда]] [[Лав скалпчер]] објавила је „хеви“ верзију композиције „Плес са сабљама“ [[Арам Хачатурјан|Арама Хачатурјана]]. Албум ''„-{Truth}-“'' састава "[[Џеф Бек]] груп“ био је важан и утицајан рок албум објављен кратко пре првог албума групе [[Лед зепелин]], па су неки (поготово британски љубитељи блуза) тврдили да је то заправо први хеви метал албум уопште. Овде треба навести и сингл групе [[Јардбердс]] ''„-{Think About It}-“'' са звуком сличном ономе који је касније развио [[Џими Пејџ]] са групом [[Лед зепелин]].
Ред 127:
Средином прве деценије [[21]]. века почиње препород хеви метала, са групама чија је музика под снажним упливом музике пионира жанра из седамдесетих година - група [[Лед зепелин]], [[Блек сабат]] и [[Дип перпл]].<ref>[http://web.archive.org/web/20060827092729/http://www.theilluminati.ca/images/stories/revolver2.jpg -{Revolver magazine article on Hipster Metal}-] {{en}}</ref>
У ове нове групе спадају [[Волфмадер]], [[Илуминати]], [[Вичкрафт (рок група)|Вичкрафт]], [[Сорд]], [[Вич (рок група)|Вич]] те [[ирска]] група [[Ансер (рок група)|Ансер]]. Ове групе у последње време добијају велик простор у часописима о популарној музици као што су [[Револвер]], [[Керанг!]], [[Гитар ворлд]] и поготово [[Класик рок магазин]], који је групи [[Ансер (рок група)|Ансер]] доделио титулу ''"Најбоље нове групе у 2005."''.<ref>[http://www.angloplugging.co.uk/artist.cfm?artistID=681 -{Classic Rock Magazine Best New Band 2005}- 2005] {{en}}</ref> Албум групе [[Волфмадер]] попео до 25. места [[Уједињено Краљевство|британске]] топ-листе албума и до 22. места [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] ([[Билборд]]ове) листе у 2005. години.<ref>[http://www.vh1.com/artists/az/wolfmother/bio.jhtml -{VH1 Wolfmother Profile Stating Billboard Success}-] {{en}}</ref>
 
Независно од овог помало декадентног тренда у „мејнстрим“ хеви металу, [[андерграунд метал]] се и даље развија и постаје све популарнији. Можда најуспешнија нова група група која изводи „прави метал“ је [[Уједињено Краљевство|британска]] [[пауер метал]] група [[Dragon Force|Драгонфорс]], чији се сингл и видеоспот ''„-{Through The Fire and Flames}-“'' непрестано емитују на радију и на МТВ-ју. Група [[Children of Bodom|Чилдрен ов Бодом]], која је активна већ целу деценију, такође постаје позната у светским размерама.
Ред 197:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Weinstein|first=Deena|title=Heavy Metal: A Cultural Sociology|year=1991|url=|publisher=Da Capo|edition= Heavy Metal: The Music and its Culture. (2000). 978-0-306-80970-5|location=Lexington|isbn=978-0-669-21837-4}}