Рат Велике алијансе — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
[[Слика:Quebec 1690.jpg|мини|десно|300п|Квебечке батерије пуцају на енглеске бродове у октобру 1690, одшатмпано у 19. веку]]
 
Тај рат у Северној Америци називао се [[Рат краља Вилијама]]. Енглески колонисти су били бројнији од француских, али непрекидно су губили у биткама. [[Нова Француска]] је добро организовала француску војску, канадску милицију и индијанске савезнике да нападају погранична насеља<ref>-{Taylor: ''American Colonies: The Settling of North America,'' p.290}-</ref>. Сукоб је почео [[1689]]. низом индијанских масакара, које је потакао гувернер Канаде. Разорили су Довер у [[Њу Хемпшир]]у, па је уследило разарање низа градова енглеских колониста<ref>-{Elson: ''History of the United States of America,'' p.163}-</ref>. Енглески колонисти су одржали конференцију [[1. маја]] [[1690]] у Албанију и одлучили су да изврше инвазију Канаде. Копнене трупе енглеских колониста кренуле су за [[Монтреал]], а морнарица је кренула према [[Квебек]]у. Пре тога морнарица је 11. маја заузела центар француске Акадије [[Порт Ројал]]. И копнена и поморска експедиција доживеле су пораз, а Французи су повратили Порт Ројал. Енглески колонисти су кренули да траже помоћ од Енглеске. У то доба енглеска морнарица је била заузета у [[Ламанш]]у и сталним превозом војске и снабдевања, тако да су могли веома мало да помогну удаљеној колонији. Колонистима је остављено да се сами бране<ref>-{Taylor: '' American Colonies: The Settling of North America,'' p.290}-</ref>. Даљњи ток рата свео се на мање оружане сукобе. [[Ирокези]] су били енглески савезници. Французи и њихови индијански савезници су 1693 и 1696. уништавали ирокеска насеља и усеве, а енглески колонисти нису долазили у помоћ. Када је потписан [[Споразум у Ризвику]] [[1697]]. Ирокези га нису прихватили, него су са Французима ратовали до [[1701]]<ref>-{Taylor: '' American Colonies: The Settling of North America,'' p.291}-</ref>.
 
==Последице==
[[Слика:Western Europe 1700.jpg|мини|340п|лево|Мапа европских граница какве су биле након споразума у Ризвику и пред последњи рат Луја XIV, [[Рат за шпанско наслеђе ]] [[1701]].]]
 
Постојао је велики притисак и у Енглеској и у Холандији да се склопи мир. Трговина у обе земље је назадовала. Трговачки путеви су били ометани или прекидани, а финансијска и економска исцрпљеност се осећала не само у Енглеској и у Холандији, него и код противника у Француској<ref>-{McKay & Scott: ''The Rise of the Great Powers 1648–1815,'' p.51}-</ref>. До краја [[1696]]. и [[Вилијам III од Енглеске]] и [[Луј XIV]] су били одлучни да склопе мир. Луј је постао све умеренији, а осим тога осећао је да је потребно да разбије савезничку коалицију пре него што умре [[Карлос II од Шпаније]]. Француска је имала много мање шансе да добије шпанско наслеђе, ако у том тренутку буде у рату са Шпанијом и ако аустријски савезници буду одлучни да подржавају Леополда I као главног наследника шпанске круне<ref>-{McKay & Scott: ''The Rise of the Great Powers 1648–1815,'' p.51}-</ref>.
 
Мировни конгрес је отворен у мају [[1697]]. у Вилијамовој палати у Ризвику (сада је то град [[Рајсвајк]]) близу [[Хаг]]а. Швеђани су били службени посредници у мировним преговорима, али Вилијамов саветник Вилијам Бентник и Лујов генерал маршал Буфлер су сматрали да ће до споразума лакше да дођу приватним разговорима. Вилијам више није имао намере да наставља рат или да заступа Леополдова права у Рајнској области или Леополдове полагања права на наслеђе шпанске круне. За Вилијама је било најважније да осигура Енглеску и Холандију и да добије од Луја признање да је [[Славна револуција]] била легитимна и да је он легитиман наследник енглеске круне<ref>-{McKay & Scott: ''The Rise of the Great Powers 1648–1815,'' p.52}-</ref>.
 
Мировни споразум у Ризвику [[Француска]], [[Енглеска]], [[Холандија]] и [[Шпанија]] потписали су [[20. септембра]] [[1697]]. [[Леополд I]] је желео наставак рата да би ојачао своја полагања права на наслеђе шпанске круне, па није одмах желео да потпише мировни споразум. Пошто је још увек био у рату са [[Турци]]ма није могао сам да ратује против Француске, па је [[30. октобра]] [[1697]]. и он потписао мировни споразум<ref>-{McKay & Scott: ''The Rise of the Great Powers 1648–1815,'' p.52}-</ref>.
 
По мировном споразуму
*Француска враћа и територије заузете током рата у Рајни и Лорени, али задржава довољно да осигура војну контролу
*Француска враћа део [[Каталонија|Каталоније]] заузет током рата
*Француска попушта и по питању [[Палатинат]]а и [[Келн]]а<ref>-{McKay & Scott: ''The Rise of the Great Powers 1648–1815,'' p.52}-</ref>
*У [[Северна Америка|Северној Америци]] успоставља се стање као пре избијања рата
*У Карибима Шпанија формално предаје [[Санто Доминго]] Француској<ref>-{Parker: ''Times Atlas of World History,'' p.156}-</ref>
 
[[Леополд I]] и немачки кнежеви нису успели да потисну Француску у њене границе по [[Вестфалски мир|Вестфалском миру]], али није ни Луј XIV успео у својим намерама великог проширења у Рајнској области. Аустрија ће након [[Карловачки мир|Карловачког мира]] [[1699]]. са Турцима добити целу [[Мађарска|Мађарску]] и [[Трансилванија|Трансилванију]] и тиме много већи утицај.
 
Луј XIV је наставио да штити Џејмса II, али по мировном споразуму морао је признати протестантску Енглеску и Вилијама III као краља. Јакобити су били сузбијени, а [[Шкотска]] и [[Ирска]] су биле чврсто под енглеском контролом. Француска је изгубила поморску моћ, што је утрло пут енглеској доминацији на морима у веку, који је уследио<ref>-{McKay & Scott: ''The Rise of the Great Powers 1648–1815,'' p.53}-</ref>. [[Француска]] и [[Велика алијанса]] су решили питање француских граница. Међутим остало је нерешено питање ко ће наследити [[Карлос II од Шпаније|Карлоса II од Шпаније]]. Унутар четири године после мировног споразума Џејмс II и Вилијам III ће умрети, а Луј XIV и Велика алијанса ће започети нови рат зван [[Рат за шпанско наслеђе]].
 
==Референце==
3.906

измена