Рат Велике алијансе — разлика између измена

Вилијамова војска од 15.000 Холанђана, Енглеза и Данаца искрцала се [[23. августа]] у Ирској близу Бангора. Након заузимања [[Карикфергус]]а и [[Белфаст]]а зауставили су се у Дандалку, где су и презимили. Током зиме војска се осипала као резултат болести и дезертерства<ref name=miller228>-{Miller: ''James II,'' p.228}-</ref>. Џејмс II је веровао да уз малу француску помоћ могу да истерају Вилијамову војску из Ирске. Џејмсовој војсци је недостајало опреме, муниције и снабдевања. Лују XIV је била потребна војска на европском ратишту, па је био неодлучан да шаље војску у Ирску<ref>-{Kinross: ''The Boyne and Aughrim: The War of the Two Kings,'' p.14}-</ref>. Ипак је у марту 1690. послао 6.000 војника са савојског фронта<ref>-{Kinross: ''The Boyne and Aughrim: The War of the Two Kings,'' p.23}-. Шест хиљада Ираца је послано у Европу као замена за те Французе.</ref>. Вилијам је закључио да је потребно да пошаље појачања у Ирску, па је најавио да ће лично доћи у Ирску са знатном војском<ref name=miller228/>. Вилијам је дошао [[24. јуна]] [[1690]]. са 15.000 војника. Укупно је имао 44.000 војника у Ирској<ref>-{Kilpatrick: ''William of Orange: A dedicated Life 1650-1702,'' p.57}-. Јачина Вилијамове војске се процењује од 35.000 до 44.000, зависно о извору.</ref>, а Џејмс 39.000. Француска флота није ни покушала да спречи енглески десант у Ирској. Француској је било у интересу да Вилијам усмерава своју пажњу и средства на Ирску.
[[Слика:Battle of Fleurus 1690.png|мини|десно|200п|Битка код Флера (1690).]]
У међувремену се главно жариште рата на континенту помакло са Рајне на Шпанску Холандију и на француско-фландријску границу. Французи су [[1. јула]] [[1690]]. под командом [[Франсоа Анри, војвода од Луксембурга|војводе од Луксембурга]] победили савезничку војску у [[Битка код Флера|бици код Флера]]. Француска морнарица је након поморске победе 10. јула над енглеско-холандском флотом добила контролу над [[Ламанш]]ом. Француски успеси су били угрозили довлачење појачања у Ирску, али представљали су и претњу да је могућа инвазија Енглеске<ref>-{Chandler: ''Marlborough as Military Commander,'' p.35}-</ref>. Вилијам је [[12. јула]] победио Џејмсову војску у [[Битка на Бојну|бици на Бојну]] у Ирској. Џејмс је после тога побегао у Француску. Још увек је Француска била у стратешкој предности. Битку на Бојну и дан данас славе протестанти у Северној Ирској. Тај дан оранжисти славе серијом парада и маршева и изазивају револт католика и сукобе са полицијом.
 
Вилијамове снаге су заузеле [[Даблин]] и [[Вотерфорд]], али нису успели у опсади [[Лимерик]]а, па се Вилијам у септембру 1690. вратио у Лондон<ref>-{Chandler: ''Marlborough as Military Commander,'' p.37}-</ref>. Борбе у Ирској су се наставиле, али Французи су имали још мање разумевања да пошаљу војску у помоћ јакобитима. Током 1691. Вилијамова војска је након опсаде заузела [[Атлон]] у јулу 1691, а код Аурима су 22. јула победили јакобите. Лимерик је поново био опседан 4. септембра 1691. После тога склопљен је [[споразум из Лимерика]] [[3. октобра]] [[1691]], којим је окончан рат у Ирској. Ирска је остала под Вилијамовом контролом.
3.906

измена