Дагоберт од Пизе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: 300px|мини|Боемунд и Дагоберт одлазе за Апулију 1105. године '''Дагоберт о… |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Bohemond daimbert.jpg|300px|мини|Боемунд и Дагоберт одлазе за Апулију 1105. године]]
'''Дагоберт од Пизе''' (умро 1105), такође познат и као '''Дамберт''', је био први надбискуп [[Пиза|Пизе]] (
== Рани живот ==
О Дагобертовом пореклу и раном животу мало се зна. Средином 1080-тих је постављен на место бискупа Пизе. Био је један од најватренијих присталица [[Хенри IV, цар Светог Римског Царства|Хенрија IV]] током [[Борба за инвеституру|борбе за инвеституру]]. Међутим, променио је страну и постао је веома близак са [[Матилда од Тоскане|Матилдом од Тоскане]] која је подржавала папу. Преко Матилде је стекао наклоност папе [[Урбан II|Урбана II]] који је 1088. године потврдио његово звање иако су се томе противили локални свештеници и Петар од Пистоје. Дагоберт је учествовао у политичком и градском животу Пизе. До 1092. године стекао је наклоност становништва и свештенства те је унапређен за надбискупа. Године 1094-5. пратио је Урбана на његовој турнеји по Европи учествујући на саборима у [[сабор у Пјаченци|Пјаченци]] и [[Сабор у Клермону|Клермону]]. Године 1098. био је папски легат код [[Алфонсо VI од Кастиље|Алфонса VI од Кастиље]]. Помагао је при реорганизацији цркава изграђених на територијама освојених од муслимана.
== Боравак у Светој земљи ==
Након завршетка [[Први крсташки рат|Првог крсташког рата]] и формирања [[Крсташке државе|крсташких држава]] у Светој земљи, хришћани су кренули са ширењем своје власти широм Леванта. [[Кнез Антиохије|Антиохијски кнез]] [[Боемунд Тарентски]] је, међутим, нападао и [[Византијско царство|византијске]] луке на обали Средоземља. Једна од њих била је и [[Латакија|Латакеја]] коју је Византинцима предао Боемундов саборац [[Рајмунд Тулушки|Рајмунд од Тулуза]]. Боемундовим крсташима је у помоћ пристигла пизанска флота. Пиза је у то време била у рату са Византијом те јој је одговарало непријатељство [[Алексије I Комнин|Алексија]] и Боемунда. Флотом је командовао Дагоберт кога је папа Паскал послао да реши спор који је у Јерусалиму настао око патријаршке столице. На интервенцију Рајмунда од Тулуза, Пизанци су одустали од опсаде. Сазнавши за долазак крсташа који су ослободили Јерусалим од муслимана, Дагоберт их је грлио и љубио, лијући сузе уз речи:
"Поздрављам вас, вас, синове и пријатеље живота Бога, који нисте оклевали да, напустивши породице и домове, тако далеко од отаџбине, усред толиких варварских народа, у славу нашег Господа изложите животе и највећим опасностима. Никада хришћанска војска није учинила већи подвиг".
Рајмунд од Тулуза био је сумњичав према оваквом Дагобертовом ставу, а за то је имао и разлога јер Дагоберт није раскинуо савез са Боемундом. Два савезника заједно су отишла на ходочашће у Јерусалим и 21. децембра 1099. године их је у граду примио "бранилац Светог гроба" [[Готфрид Бујонски]]. Већ првог дана је на Дагобертову иницијативу покренуто питање патријарха. На месту патријарха налазио се [[Арнулф од Роа]]. Убрзо након завршетка рата је настао спор између Арнулфа и православних хришћана и сиријских хришћана око неких црквених обреда. Дагоберт је био надлежан за решавање спора. Истовремено умире Готфрид Бујонски те је настао проблем око наслеђа. Дагобертов кандидат био је Боемунд Тарентски. Међутим, појавила се нова личност, [[Балдуин I Јерусалимски|Балдуин I од Едесе]], Готфридов брат. Дагоберт је јавио Боемунду да зароби Балдуина који је из [[Грофовија Едеса|Едесе]] са војском кренуо ка Јерусалиму. Међутим, сам Боемунд је тада заробљен у [[Битка код Мелитене|бици код Мелитене]] (заједно са [[Ричард од Салерна|Ричардом од Салерна]]) од стране [[Данишменди|Данишменда]] предвођених [[Малик Гази
Видевши да су му планови пропали, Дагоберт се повукао у цркву на Сионском брду. Неколико дана након уласка у [[Јерусалимска краљевина|Јерусалим]], Балдуин је кренуо у поход на мулсимане ка југу продирући до јужне обале [[Мртво море|Мртвог мора]]. Тим војним подухватом дефинитивно је учврстио своју власт те га је Дагоберт морао крунисати за краља у [[Богородична црква у Витлејему|Богородичној цркви]] у [[Витлејем
== Извори ==
* Историја крсташких ратова - др [[Жељко Фајфрић]], Табернакл, 2006. година
* Крсташка епопеја - Рене Грусе, ИК Зорана Јовановића, 2004. година
| |||
