Тао — разлика између измена

[[FileДатотека:道-bronze.svg|thumb|[[Кинески бронзани записи]] за ''тао'.]]

Сматра се да најстарије сачувано таоистичко дјело „Јин-фу-чинг“ (О складу невидљивога) потиче из времена цара Хуанг-ти (2697. п. н. е.). Главни представници класичног таоизма су [[Лао Це]] (570-490.570—490 п. н. е.), [[Лие Це]] (око 400. п. н. е.) и [[Чуанг Це]] (умро око 330. пр. н. е.). Према Лао Цеу обележја таоа су: незахватљивост, неизрецивост, непокретљивост, неделатност, [[једност|јединство]]. Тао је „понор“ где се смирује свако збивање. То је „јединство супротности“ и исконско природно стање свега. „''Тао никада не делује, али се по њему све дешава''." Његову неизрецивост мудрац може изразити једино парадоксима.<ref name=autogenerated1 /> Лаози одатле изводи идеал живота у складу с природом. У супротности с природом налази се цивилизација феудалног царства под тадашњом [[Династија Џоу|династијом Џоу]].<ref name="enciklopedija.hr">[http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=60423 taoizam] (Hrvatska enciklopedija)</ref>