Архат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 3:
Касније је израз стекао посебну употребу у будизму. Термин је изворно означавао сваког [[аскета|аскету]] вредног поштовања због његових духовних достигнућа. Касније је почео да означава оне који су, слично Буди, достигли потпуно стање [[Парамита|савршенства]].<ref name="Kembridž-80-84"/>
Арахат је постао централна фигура [[теравада]] будизма. Кинески, јапански и корејски будизам такоде имају сличне појмове (кинески ''алохан'', јапански ''аракан''; корејски ''арахан'').<ref name="Kembridž-80-84">Kembridžova ilustrovana istorija religije (
== Архат у раном будизму ==
Ред 19:
Арахант означава појединца који је достигао крајњи ступањ духовног развоја; који је ослобођен нечистоћа, који се ослободио свих десет окова који везују ум за круг препорађања, чије је срце ослобођено менталних нечистоћа и који се неће више препорађати. То је Будина титула и највиши ниво међу његовим следбеницима.<ref>[http://www.yu-budizam.com/glossary.html Rečnik pali i budističkih termina]</ref>
Арахантом се сматра онај код кога су умртвљене све асаве, или „приливи“, који умножавају [[карма|карму]] продужавајући [[постојање]] у чулној сфери. Док је постизање прва три ступња могуће и световњацима, постизање четвртог од стране неког световњака сматрало се крајње неуобичајеним. Међу цејлонским будистима сматра се да световњак који достигне арахантство треба сместа да приступи монашком реду ([[сангха|сангхи]]). Према Буди, жене поседују једнаку способност да постану араханти као и мушкарци<ref name=autogenerated1>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>. У Тхеригатхи се наводе бројни примери монахиња које су достигле араханство. У Будино доба и непосредно потом, од араханата се није очекивало повлачење из света. Араханти су обично настављали да живе у оквиру људског друштва без себичних побуда. Али, пошто је традиција индијског аскетизма била снажно наклоњена повлачењу из световног живота, већ [[рани будизам]] бележи примере араханата усамљеника<ref>E. Conze, Buddhist Thought in lndia (1962)
Међу [[тхеравада|теравадинима]] је запажена склоност ка дубоком уважавању араханата. Махасангхикина школа је критиковала овакво величање и установила да извесни појединци, за које се сматрало да су араханти, у ствари испољавају бројне несавршености. Ове критике је изрекао [[Махадева]]. Критиковање арахантства наставила је махајанска школа, на основу чињенице да нирвана коју араханти постижу представља само престанак асава, а не потпуно просветљење ([[самбодхи]]). По [[махајана|махајанским]] будистима идеал [[бодисатва|бодисатве]] надређен је идеалу арахантства<ref name=autogenerated1 />.
Ред 29:
== Извори ==
{{reflist|
== Види још ==
| |||