Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке; козметичке измене
'''Лукијан Мушицки''' ([[Темерин]], [[27. јануар]] [[1777]] — [[Карловац]], [[15. март]] [[1837]]) био је српски владика и песник.
 
== ЖивотописБиографија ==
Основну школу је учио у [[Темерин|Темерину]]у, гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Сегедин]]у, а права и филозофију у [[Пешта|Пешти]]. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у [[Сремски Карловци|Карловцима]], наставник богословије и, пошто се закалуђерио, архимандрит манастира [[Шишатовац|Шишатовца]]. Од 1828. до смрти био је владика Карловачкога владичанства са седиштем у Плашком. У Војној крајини су постојале школе на немачком, а он је отворио прве школе на српском језику у [[Плашки|Плашком]], [[Шкаре|Шкарама]], [[Зрмања_Зрмања (Грачац)|Зрмањи]] и [[Мутилић|Мутилићу]]у. Умро је као владика у [[Плашки|Плашком]].
 
Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: [[Фридрих Готлиб Клопшток]], чувени немачки песник, писац „Месијаде“, Давид „псалмопјевац“ и нарочито [[Хорације]], чију је поетику (''Ars poetica'') знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псевдокласичне поезије европске. Он сам каже да подражава „Флаку“ и сматра као велики успех што може на српском језику певати по латинским метричким обрасцима.
Он налази да рускословенски језик треба да остане језик цркве и науке, а народни за народ и популарну књижевност.
 
Умро је у [[Карловац|Карловцу]] 18. марта 1837.<ref>Рудолф Строхал, ''Град Карловац описан и орисан'', власт. накл. (Тисак M. Фогине), Карловац, 1906., стрpp. 232.</ref>
 
== Референце ==
1.506.851

измена