Мантова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ажурирање са италијанске википедије |
Нема описа измене |
||
Ред 32:
Мантова и оближњи градић [[Сабионета]] су 2008. године постали део [[Светска баштина|светске баштине]] на тлу [[Италија|Италије]].
== Географија ==▼
Мантова се налази 150 км југоисточно од [[Милано|Милана]]. Град се на реци [[Минћио]], а близу северне обале важне реке [[По (река)|По]], у средишњем делу [[Падска низија|Падске низије]]. Посебност града су три вештачки образована језера из [[12. век]]а, која окружују град са три стране. Град се налази у равничарском крају, познатом по веома развијеној пољопривреди.
== Историја ==▼
[[Датотека:Dsc 1144 Mantua.jpg|мини|270 п|д||Језеро са полуострвом где се налази старо језгро Мантове]]▼
[[Датотека:Palazzo Te Mantova 2.jpg|мини|270 п|д||Палата Те са прозором типа „серлијана“]]▼
[[Датотека:07DuomoMantova.JPG|мини|270 п|д||Градска катедрала]]▼
Град Мантова је основан вероватно око 2.000 година п. н. е. на обалама реке [[Минћио]] на једном острву, које је пружало природну заштиту. У 6. веку п. н. е. ту је било [[Етрурци|етрурско]] насеље. Име Мантове долази од [[Етрурци|етрурског]] бога подземља [[Мантус]]а. Касније је [[Гали|галско]] племе Кеномани заузело град. [[Антички Рим|Римљани]] су заузели Мантову између [[Први пунски рат|Првога]] и [[Други пунски рат|Другога пунскога рата]]. Нову територију су населили ветерани [[Октавијан Август|Августа Октавијана]]. Најпозанатији становник Мантове је био [[Вергилије]], који је ту рођен 70. п. н. е.▼
Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] Мантова је била под [[Византијско царство|Византијом]], [[Лангобарди]]ма и [[Франци]]ма. У [[11. век]]у постала је посед маркиза од Тоскане. Последњи владар те фамилије била је Матилда од Каносе, позаната као [[грофица Матилда]]. Према легенди она је дала да се изгради [[1082]]. године. Ротонда светога Лоренца. После смрти грофице Матилде Мантова је постала слободна градска општина, која је била у [[12. век|12.]] и [[13. век]]у у сукобима са царевима светога римскога царства. Алберто Питентино је [[1198]]. године променио смер реке Минћио и створио је четири вештачка језера (данас су преостала само три) да би ојачао одбрану града.▼
У борбама [[гвелфи и гибелини|гвелфа и гибелина]] Пинамонте Боналколси је преузео власт [[1273]]. године. Током власти породице Боналкоси Мантова је постала напредан град и уметничко средиште. Последњи Боналкоси је свргнут [[1328]]. године побуном, коју је потпалила [[династија Гонзага|кућа Гонзага]], која је преузела власт у Мантови. Саграђене су нове градске зидине са 5 врата, а обновљена је и архитектура града. Политичко стање у граду је била ровито, све док Лудовик Гонзага није потиснуо своје рођаке. [[Ђанфранческо Гонзага]] је [[1433]]. године платио 120.000 златних флорина цару [[Жигмунд Луксембуршки|Зигмунду Луксембуршком]], па је био именован маркизом од Мантове. Чувени ренесансни сликар [[Андреа Мантења]] је радио у Мантови као дворски сликар у време кад је у Мантови на власти био [[Франческо II Гонзага]]. Први војвода од Мантове је био [[Федерико II Гонзага]]. Цар [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло V]] га је унапредио у војводу. Федерико је тада дао Ћулију Роману да изгради чувену палату Те на периферији града. Песник [[Торквато Тасо]] је [[1586]]. године писао о Мантови: "''То је јако леп град за који вреди путовати хиљаду миља да би га видели''".▼
Главна линија породице Гонзага је нестала [[1627]]. године, па је град почео да назадује под новим владарима. Избио је Рат за наслеђе Мантове, па је [[1630]]. године царска војска од 36.000 плаћеника опседала град. При томе су донели и [[куга|кугу]], а Мантова се после тога никад није опоравила. За време [[Рат за шпанско наслеђе|Рата за шпанско наслеђе]] у Мантови је владао неспособан војвода Фердинанд. Кад је био поражен побегао је у [[Млетачка република|Венецију]] са 1.000 слика. Када је умро [[1708]]. године његова фамилија је заувек изгубила Мантову, а Матова долази у посед [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]]. Под [[хабзбурзи|аустријском]] влашћу Мантова се опорављала, па су током тога периода изграђени краљевска академија наука и уметности и бројне палате. ▼
Мантова је 4. јуна [[1796]]. године дошла под опсаду [[Француска|француске]] војске под вођством [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]]. [[Аустријанци]] и [[Руси]] су покушавали да разбију опсаду града. Накратко су у томе и успели. Опсада је била прекинута 31. јула, али је настављена 24. августа. У фебруару [[1797]]. године град се предао [[Французи]]ма. У граду је [[1810]]. године убијен вођа устанка против Наполеона у [[Тирол]]у [[Андреас Хофер]]. Мантова је [[1814]]. године поново дошла под власт [[хабзбуршка монархија|хабзбуршког царства]]. Агитација против хабзбуршког царства је достигла врхунац у побуни, која је трајала од [[1851]]. до [[1855]]. године, када ју је коначно сломила аустријска војска. Град је [[1866]]. године коначно ушао у састав краљевине [[Италија|Италије]].▼
▲== Географија ==
{{Клима града
Линија 68 ⟶ 51:
| Дец_ср_пад=51
| Год_ср_пад=
| Јан_ср_мин=
| Феб_ср_мин=0.3 | Феб_ср_макс=7.2
| Мар_ср_мин=4.5 | Мар_ср_макс=12.7
Линија 95 ⟶ 78:
| Год_а_макс= | Год_а_мин=
|}}
▲== Историја ==
▲[[Датотека:Dsc 1144 Mantua.jpg|мини|270 п|д||Језеро са полуострвом где се налази старо језгро Мантове]]
▲[[Датотека:Palazzo Te Mantova 2.jpg|мини|270 п|д||Палата Те са прозором типа „серлијана“]]
▲[[Датотека:07DuomoMantova.JPG|мини|270 п|д||Градска катедрала]]
▲Град Мантова је основан вероватно око 2.000 година п. н. е. на обалама реке [[Минћио]] на једном острву, које је пружало природну заштиту. У 6. веку п. н. е. ту је било [[Етрурци|етрурско]] насеље. Име Мантове долази од [[Етрурци|етрурског]] бога подземља [[Мантус]]а. Касније је [[Гали|галско]] племе Кеномани заузело град. [[Антички Рим|Римљани]] су заузели Мантову између [[Први пунски рат|Првога]] и [[Други пунски рат|Другога пунскога рата]]. Нову територију су населили ветерани [[Октавијан Август|Августа Октавијана]]. Најпозанатији становник Мантове је био [[Вергилије]], који је ту рођен 70. п. н. е.
▲Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] Мантова је била под [[Византијско царство|Византијом]], [[Лангобарди]]ма и [[Франци]]ма. У [[11. век]]у постала је посед маркиза од Тоскане. Последњи владар те фамилије била је Матилда од Каносе, позаната као [[грофица Матилда]]. Према легенди она је дала да се изгради [[1082]]. године. Ротонда светога Лоренца. После смрти грофице Матилде Мантова је постала слободна градска општина, која је била у [[12. век|12.]] и [[13. век]]у у сукобима са царевима светога римскога царства. Алберто Питентино је [[1198]]. године променио смер реке Минћио и створио је четири вештачка језера (данас су преостала само три) да би ојачао одбрану града.
▲У борбама [[гвелфи и гибелини|гвелфа и гибелина]] Пинамонте Боналколси је преузео власт [[1273]]. године. Током власти породице Боналкоси Мантова је постала напредан град и уметничко средиште. Последњи Боналкоси је свргнут [[1328]]. године побуном, коју је потпалила [[династија Гонзага|кућа Гонзага]], која је преузела власт у Мантови. Саграђене су нове градске зидине са 5 врата, а обновљена је и архитектура града. Политичко стање у граду је била ровито, све док Лудовик Гонзага није потиснуо своје рођаке. [[Ђанфранческо Гонзага]] је [[1433]]. године платио 120.000 златних флорина цару [[Жигмунд Луксембуршки|Зигмунду Луксембуршком]], па је био именован маркизом од Мантове. Чувени ренесансни сликар [[Андреа Мантења]] је радио у Мантови као дворски сликар у време кад је у Мантови на власти био [[Франческо II Гонзага]]. Први војвода од Мантове је био [[Федерико II Гонзага]]. Цар [[Карло V, цар Светог римског царства|Карло V]] га је унапредио у војводу. Федерико је тада дао Ћулију Роману да изгради чувену палату Те на периферији града. Песник [[Торквато Тасо]] је [[1586]]. године писао о Мантови: "''То је јако леп град за који вреди путовати хиљаду миља да би га видели''".
▲Главна линија породице Гонзага је нестала [[1627]]. године, па је град почео да назадује под новим владарима. Избио је Рат за наслеђе Мантове, па је [[1630]]. године царска војска од 36.000 плаћеника опседала град. При томе су донели и [[куга|кугу]], а Мантова се после тога никад није опоравила. За време [[Рат за шпанско наслеђе|Рата за шпанско наслеђе]] у Мантови је владао неспособан војвода Фердинанд. Кад је био поражен побегао је у [[Млетачка република|Венецију]] са 1.000 слика. Када је умро [[1708]]. године његова фамилија је заувек изгубила Мантову, а Матова долази у посед [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]]. Под [[хабзбурзи|аустријском]] влашћу Мантова се опорављала, па су током тога периода изграђени краљевска академија наука и уметности и бројне палате.
▲Мантова је 4. јуна [[1796]]. године дошла под опсаду [[Француска|француске]] војске под вођством [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]]. [[Аустријанци]] и [[Руси]] су покушавали да разбију опсаду града. Накратко су у томе и успели. Опсада је била прекинута 31. јула, али је настављена 24. августа. У фебруару [[1797]]. године град се предао [[Французи]]ма. У граду је [[1810]]. године убијен вођа устанка против Наполеона у [[Тирол]]у [[Андреас Хофер]]. Мантова је [[1814]]. године поново дошла под власт [[хабзбуршка монархија|хабзбуршког царства]]. Агитација против хабзбуршког царства је достигла врхунац у побуни, која је трајала од [[1851]]. до [[1855]]. године, када ју је коначно сломила аустријска војска. Град је [[1866]]. године коначно ушао у састав краљевине [[Италија|Италије]].
== Становништво ==
| |||