Рувензори — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 52:
 
Опсег планине је дуг око 120 -{km}- и широк око 65 -{km}-. Састоји се од шест масива међусобно раздвојених дубоким клисурама: Стенли (5.109 m), Спеке (4.890 m), Бејкер (4.843 m), Емин (4.798 m), Геси (4.715 m) и Луиђи ди Савоја (4.627 m). Планински масив Стенли је највећи и има неколико степенастих врхова, а врх Маргарита је највиша тачка. Стене су метаморфне, а сматра се да су планине нагнуте и стиснуте нагоре услед кретања тектонске плоче. Оне се налазе у изузетно влажном подручју и често су обавијене облацима.
 
== Људска историја ==
[[File:House on ledge in Kasese.jpg|thumb|Кућа и људи и Касесеу, Уганда]]
Око 150. године, александријски грчки географ [[Клаудије Птолемеј|Птолемеј]] назвао је снегом прекривени масив у срцу Африке по имену ''-{Selenes oros}-'' ({{јез-лат|Lunae Montes}}), што на српском језику значи „Месечеве планине“. Њихово садашње име, „Рувензори“, широко је прихваћено као званично.
 
[[File:Rwenzori-panorama-1937-uwm.png|thumb|Панорамски преглед планина Рувензори, 1934.]]
Прво модерно европско откриће Рувензорија забележила је експедиција [[Хенри Мортон Стенли|Хенрија Мортона Стенлија]] 1889. (облаци су вероватно били главни разлог што их претходни истраживачи око две деценије нису видели). Дана 7. јуна, други по команди експедиције и уједно њен војни командант, Вилијам Грант Стерс, попео се на 3.254 метара, те је постао први познати неафриканац који се до тада попео до ове висине. Џон Едмунд Шарок Мур достигао је снежну границу 1900. прешавши 4.500 метара и тиме је доказао постојање сталних глечера. Први успон до врха постигао је [[Принц Луиђи Амедео|војвода од Абруција]] 1906. Његова експедиција брзо се попела прва на све веће ледене и снежне врхове, мапирајући пређена подручја, и дала им италијанска имена. Његов тим се састојао од планинских водича, биолога, геодета, геолога, фотографа, и око стотину педесет носача. Фотограф Виторио Села је начинио низ фотографија које приказују сада већ непостојећи крајолик. Фотографска грађа Виторија Селе је сачувана у Националном музеју Монтања у [[Торино|Торину]], као и на Институту за планинску фотографију Виторио Села, у [[Бјела (Италија)|Бјели, Италија]]. И на универзитету Макерере у [[Уганда|Уганди]] се такође може видети избор његових слика.<ref name=flowers>''[http://www.sebastianschutyser.com/engels/flowers.html Flowers of the Moon, Afroalpine vegetation of the Rwenzori Mountains]'', Schutyser S., 2007, 5 Continents Editions, ISBN 978-88-7439-423-4.</ref>
 
Масив Рувензори је дом народа Конџо и Амба. У раним 1900-им, ова два племена су потпала под власт краљевине Торо којом су управљале колонијалне силе. Конџо и Амба су почели да делегирају за одвајање од Тороа током 1950-их, а њихов покрет добија име Рувензуруру, оружани сецесионистички покрет, средином 1960-их. Немири су завршени споразумним решењем 1982. године, иако је краљевину Рувензуруру признала Влада 2008. године.
 
== Галерија ==