Малајски архипелаг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м clean up, replaced: Индонезијски → Индонежански using AWB |
||
Ред 6:
Данашњи назив архипелага, малајски, потиче од старог концепта малајске расе, тј. концепта некадашњих европских истраживача, која је представљала људе данашње [[Индонезија|Индонезије]], [[Малезија|Малезије]], [[Филипини|Филипина]] и [[Источни Тимор|Источног]] Тимора. Некада је носио назив Источна индијска острва за време европског колонијалног периода, док га Индонежани зову „Нусантара‟, што на староиндонежанском језику значи архипелаг.
Још прецизнија локација архипелага била би од [[Никобари|Никобарских острва]] на западу до [[Соломонова Острва|Соломонових острва]] на истоку, и од острва [[Лузон]] на северу до острва [[Тимор]] на југу, што значи да овај архипелаг достиже дужину од невероватних 5,400
Острва Малајског архипелага и сама представљају мање групе острва, од којих су најзначајније, односно највеће:
# [[
### [[Велика сундска острва]],
### [[Мала сундска острва]],
Ред 19:
== Географски положај и специфичности територије ==
{{сређивање||2|03|2012|географија}}
Читав малајски архипелаг се налази у екваторијалном појасу, где заузима област од око 3500
Нигде се на свету не налази толико [[вулкан]]а на мањем простору колико у Малајском архипелагу, од више од 330 вулкана око њих 100 је активно. Сама [[Јава]] има око 100 вулкана, од тога 28 активних. Њихове ерупције су страховите. Једна таква ерупција догодила се 1883. године на малом острву [[Кракатау]], између Јаве и [[Суматра|Суматре]]. Ерупција је била толико снажна да је бацила у ваздух две трећине острва, а сама тутњава ерупције чула се и у [[Аустралија|Аустралији]] (2100
Вулкански појас пролази Суматром, Јавом и даље низом мањих острва архипелага, окружује Нову Гвинеју и наставља се на Филипинима. Не само ерупције, већ и чести потреси и разорни цунамии угрожавају животе људи у читавом том појасу. Али, вулканизам не значи само штету и опасност по људе. Он је створио врло повољне могућности за агрикултуру. Правилно степеновање старих лава ствара простране терасе, по којима су ратари изградили своје терасасте културе. Вулкански пепео расут по великим просторима и ерозивни вулкански материјал, кога реке носе и таложе по равницама, чине тло веома плодним. Због тога човек не бежи од вулкана, већ им се, упркос опасности, приближава, па су због тога вулканска подручја Малајског архипелага најгушће насељена.
Ред 51:
Речна мрежа Малајског архипелага је густа, а главне карактеристике река су велика дубина и кратак ток, док изузетке чине највеће реке архипелага које су делом и пловне. У горњим деловима тока реке често протичу кроз планинске пределе и обилују брзацима. Реке Малајског архипелага имају огроман хидроенергетски потенцијал, док се у равницама користе за наводњавање.
Најдужа река архипелага и једна од најдужих река света је река Капуас, која се налази на индонежанском делу острва Борнео и која је карактеристична по својим меандрима. Дугачка је 1,143
Река Сепик представља најдужу реку острва Нова Гвинеја. Дугачка је 1,126
После Сепика, најдужа река Папуе Нове Гвинеје је река Флај. Дугачка је 1,050
Преостале веће реке Индонезијског архипелага су Барито (Борнео), дугачка 890
Што се тиче већих река Филипинског архипелага, најдужа река Филипина је река Кагајан. Налази се на североистоку острва Лузон и дугачка је око 505
Поред река, Малајски архипелаг обилује и језерима. Највеће језеро архипелага, и по површини и по запремини воде, јесте језеро Тоба на Суматри. Садржи 240 km3 воде, обухвата површину од 1,
Језера Малајског архипелага снабдевају водом и личне и комерцијалне потребе, али и економске активности као што су хидроенергија, наводњавање, рибњаци, транспорт и рекреација, а такође имају важну улогу у спречавању поплава.
|