Малајски архипелаг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
м clean up, replaced: Индонезијски → Индонежански using AWB
Ред 6:
Данашњи назив архипелага, малајски, потиче од старог концепта малајске расе, тј. концепта некадашњих европских истраживача, која је представљала људе данашње [[Индонезија|Индонезије]], [[Малезија|Малезије]], [[Филипини|Филипина]] и [[Источни Тимор|Источног]] Тимора. Некада је носио назив Источна индијска острва за време европског колонијалног периода, док га Индонежани зову „Нусантара‟, што на староиндонежанском језику значи архипелаг.
 
Још прецизнија локација архипелага била би од [[Никобари|Никобарских острва]] на западу до [[Соломонова Острва|Соломонових острва]] на истоку, и од острва [[Лузон]] на северу до острва [[Тимор]] на југу, што значи да овај архипелаг достиже дужину од невероватних 5,400  km, а ако укључимо и [[Нова Гвинеја|Нову Гвинеју]], чак 6,400  km. Поред огромне дужине, површина копна и мора коју обухвата архипелаг прелази 2,000,000km000 km², што га чини највећим на свету по површини, а по укупном броју острва, који прелази 25,000, је трећи на свету.
Острва Малајског архипелага и сама представљају мање групе острва, од којих су најзначајније, односно највеће:
# [[ИндонезијскиИндонежански архипелаг]]:
### [[Велика сундска острва]],
### [[Мала сундска острва]],
Ред 19:
== Географски положај и специфичности територије ==
{{сређивање||2|03|2012|географија}}
Читав малајски архипелаг се налази у екваторијалном појасу, где заузима област од око 3500  km широку, и то од 21˚ северне географске ширине до 11˚ јужне географске ширине, због чега на северозападу дотиче велику азијску, а на југоистоку аустралијску континенталну масу, а пошто се простире од 95˚ западне до 160˚ источне геогрфаске дужине (преко 7000  km), налази се и између Тихог и Индијског океана.
 
Нигде се на свету не налази толико [[вулкан]]а на мањем простору колико у Малајском архипелагу, од више од 330 вулкана око њих 100 је активно. Сама [[Јава]] има око 100 вулкана, од тога 28 активних. Њихове ерупције су страховите. Једна таква ерупција догодила се 1883. године на малом острву [[Кракатау]], између Јаве и [[Суматра|Суматре]]. Ерупција је била толико снажна да је бацила у ваздух две трећине острва, а сама тутњава ерупције чула се и у [[Аустралија|Аустралији]] (2100  km далеко), а огромни таласи изазвани ерупцијом су потопили 36.000 људи по суседним обалама. Године 1927. нова ерупција истог вулкана створила је ново вулканско острво названо Анак Кракатау, што значи син Кракатауа.
 
Вулкански појас пролази Суматром, Јавом и даље низом мањих острва архипелага, окружује Нову Гвинеју и наставља се на Филипинима. Не само ерупције, већ и чести потреси и разорни цунамии угрожавају животе људи у читавом том појасу. Али, вулканизам не значи само штету и опасност по људе. Он је створио врло повољне могућности за агрикултуру. Правилно степеновање старих лава ствара простране терасе, по којима су ратари изградили своје терасасте културе. Вулкански пепео расут по великим просторима и ерозивни вулкански материјал, кога реке носе и таложе по равницама, чине тло веома плодним. Због тога човек не бежи од вулкана, већ им се, упркос опасности, приближава, па су због тога вулканска подручја Малајског архипелага најгушће насељена.
Ред 51:
Речна мрежа Малајског архипелага је густа, а главне карактеристике река су велика дубина и кратак ток, док изузетке чине највеће реке архипелага које су делом и пловне. У горњим деловима тока реке често протичу кроз планинске пределе и обилују брзацима. Реке Малајског архипелага имају огроман хидроенергетски потенцијал, док се у равницама користе за наводњавање.
 
Најдужа река архипелага и једна од најдужих река света је река Капуас, која се налази на индонежанском делу острва Борнео и која је карактеристична по својим меандрима. Дугачка је 1,143  km, извире у самом центру Борнеа и тече западно ка Јужном кинеском мору у које се улива, стварајући велику мочварну делту, и тако, заједно са својом делтом, обухвата површину од 98,749km749 km².
 
Река Сепик представља најдужу реку острва Нова Гвинеја. Дугачка је 1,126  km и њен речни слив обухвата површину од преко 80,000km000 km². Сепик формира појасеве активних меандра већином свог тока, што је створило плавно подручје широко 70  km са великим мочварама и око 1,500 мањих језера.
После Сепика, најдужа река Папуе Нове Гвинеје је река Флај. Дугачка је 1,050  km и извире на Стар планинама, а улива се у Корално море стварајући естуарско ушће (левкасти залив на ушћу реке широко отворен према мору).
 
Преостале веће реке Индонезијског архипелага су Барито (Борнео), дугачка 890  km, Муси (Суматра), дугачка 750  km и погодна за саобраћај, Соло, која са својих 600  km дужине чини најдужу реку Јаве, као и река Батанг Хари, која са својих 600  km дужине чини најдужу реку Суматре.
 
Што се тиче већих река Филипинског архипелага, најдужа река Филипина је река Кагајан. Налази се на североистоку острва Лузон и дугачка је око 505  km, а заједно са својим притокама је подложна обилним поплавама током монсунских сезона. Друга најдужа река Филипина је река Пампанга, дугачка око 260  km.
Поред река, Малајски архипелаг обилује и језерима. Највеће језеро архипелага, и по површини и по запремини воде, јесте језеро Тоба на Суматри. Садржи 240 km3 воде, обухвата површину од 1,130km130 km² и највеће је језеро у југоисточној Азији. Сама Индонезија има 3 од 20 најдубљих језера света – Матано на острву Сулавеси (дубоко 590м), Тоба на острву Суматра (505м) и Посо на острву Сулавеси (450м). После језера Тоба, највеће језеро архипелага јесте филипинско језеро Баи (949  km²), које је уједно и треће нејвеће језеро југоисточне Азије по површини. Једино језеро које је криптодепресија (удубљење испуњено водом, чија је површина изнад нивоа мора, а дно испод нивоа мора) јесте језеро Матано (Сулавеси).
 
Језера Малајског архипелага снабдевају водом и личне и комерцијалне потребе, али и економске активности као што су хидроенергија, наводњавање, рибњаци, транспорт и рекреација, а такође имају важну улогу у спречавању поплава.