Ваљево — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 155:
== Историја ==
{{главни чланак|Историја Ваљева|Списак градоначелника Ваљева}}
[[Датотека:Ваљево.jpg|мини|десно|270п|Ваљево, око [[1935]]. године. На фотографији се види чувени „Хотел Гранд“ (који и данас постоји види слику у зачељу), који је током [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1914]]. и [[1915]]. године, био претворен у привремену болницу, једну од 20 колико их је тада било, поред 2 редовне и 6 резервних болница. У ствари, тада је скоро читаво Ваљево, које је имало 10 хиљада становника, претворено било у болнички комплекс, у коме су се лечили рањеници. Најтеже је било током велике епидемије великог [[тифус]]а, почетком 1915.<ref>[http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/115/Odbrana%20225%20-%20Specijani%20prilog%20115%20-%20Borba%20potiv%20tifusa%20u%20Srbiji%201915..pdf '''Борба против тифуса у Србији 1915. године'''], магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 115, Др Владимир Кривошејев и Биљана Поповић, 1. фебруар 2015.</ref>]]
На простору данашњег Ваљева су постојала насеља још у [[неолит|млађем каменом добу]] на шта указују трагови пронађени у Петничкој пећини. Године [[1393]], када се јавља први спомен имена Ваљево, ово је насеље већ било активно трговачко средиште [[историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]] у које су долазили трговци из [[Дубровник]]а. Процват Ваљева, као и процват аутономне Србије, заустављен је [[1459]]. године када је средњовековна српска држава пала под власт [[Османско царство|Османског царства]]. До средине [[16. век]]а у Ваљеву је већина становништва била [[Хришћанство|хришћанске вере]], док су у другој половини 16. века велика већина били [[муслимани]]. После избијања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], Ваљево је било међу првим градовима који су ослобођени. Тада, после скоро три и по века, оно поново постаје српски град у аутономној српској држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко занатска пракса међу српским становништвом онемогућили су бржи развој овога града. После пропасти устанка Ваљевом су опет завладали Турци, али убрзо, по избијању [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], [[Срби]] враћају Ваљево у свој посед. Тада је број муслимана у граду почео значајно да опада, тако је забележено да је [[1826]]. године у самом Ваљеву било око 150 хришћанских и само 30 муслиманских кућа. Године [[1855]]. израђен је план развоја модерног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева. У [[20. век]]у град се убрзано развија. Тада Ваљево постаје важан [[индустрија|индустријски]], али и [[култура|културни]] центар. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] у непосредној околини Ваљева је вођена [[Колубарска битка]], а сам град се претворио у једну велику болницу у којој су лежали рањеници као и оболели од велике епидемије [[тифус]]а. Огромна разарања град је доживео и у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Ваљево је [[Ослобођење Ваљева септембра 1944.|ослободила]] [[НОВЈ]] 18. септембра 1944.
| |||