Свети Јустин Ћелијски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Преусмерење на Јустин Поповић |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{nepouzdani_izvori}}
{{Светац
|име= Свети Јустин Ћелијски
|титула=
|слика=JustinPopovic.jpg
|ширина_слике=
|опис_слике= Свети Архимандрит др Јустин Поповић
| датум_рођења = {{Датум рођења|1894|4|6}}
| место_рођења = [[Врање]]
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1979|4|7|1894|4|6}}
| место_смрти = [[манастир Ћелије]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]
| поштује_се_у=
|празник= [[14. јун]]
| датум_канонизовања= [[2. мај]] [[2010]].
| место_канонизовања=
|канонизован_од=
| датум_бетификовања=
| место_бетификовања=
|беатификован_од=
|обележја=
|заштитник=
|главно_светилиште=
| датум_забране=
|спорно=
}}
'''Јустин Поповић''' ([[Врање]], [[6. април]] [[1894]] — [[манастир Ћелије]], [[7. април]] [[1979]]) је новоканонизовани српски светитељ. Био је архимандрит [[манастир Ћелије|манастира Ћелије]], доктор [[теологија|теологије]], професор [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] и духовник.
== Биографија ==
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, је рођен у [[Врање|Врању]] [[6. април]]а ([[25. март]]а по [[Јулијански календар|старом календару]]) [[1894]]. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну.
У деветоразредној београдској Богословији стекао је пуно пријатеља и са њима се окупљао у разна богословска, молитвена братства. Један од његових пријатеља је био и Милан Ђорђевић, потоњи владика далматински Иринеј. Као млад богослов, Благоје је поред светоотачких дела читао највише [[Фјодор Достојевски|Достојевског]].
Брат Стојадин, као студент права је изгубио несрећним случајем живот, испавши из воза при једном своме повратку са студија кући. Благоје тада свима отворено говори да жели цео свој живот да посвети [[Бог]]у да би био што ближи њему и своме брату. Родитељи му се противе тој жељи и на све начине покушавају да спрече своје дете да оде у монахе.
Благоје бива мобилисан у ''„ђачку чету“'' при војној болници у [[Ниш]]у током [[Први светски рат|Првог светског рата]], а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко [[Албанија|Албаније]]. Стигавши у [[Скадар]], Благоје моли [[Патријарх српски Димитрије|патријарха Димитрија]] за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.
Тадашња власт пребацује једним старим бродом богослове до [[Бари]]ја, а после тога преко [[Париз]]а, богослови стижу у [[Лондон]] где их прихвата јеромонах [[Николај Велимировић]]. Из [[Енглеска|Енглеске]] где је са групом богослова привремено смештен, благословом патријарха српског Димитрија, Јустин прелази у Духовну академију у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. Због немира који су надолазили, богослови су [[1916]]. године повучени назад у Енглеску. У Енглеској, Јустин студира теологију на [[Универзитет у Оксфорду|Оксфорду]] и сам се издржава, а не од стипендија енглеске владе. Своју критику западног света изложио је у својој докторској тези ''„Религија и философија Достојевског“'', која није прихваћена. Без дипломе се враћа у Србију [[1919]]. године. Патријарх Димитрије га убрзо по повратку шаље у [[Грчка|Грчку]]. Постао је стипендиста [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог синода]]. За време једнога краткога боравка кући, бива промовисан у чин [[јерођакон]]а. У Грчкој, као и у [[Русија|Русији]] и Енглеској, упознаје тамошњи свет. На њега је посебно утисак оставила једна старија бака, Гркиња, код које је становао. За њу је рекао да је од ње више научио него на целом Универзитету. Често је као јерођакон саслуживао у грчким храмовима.
У [[Атина|Атини]] стиче докторат богословља. Свети синод му наједном ускраћује стипендију, пред сам докторат. Морао је [[1921]]. године да се повуче у Србију и постане наставник карловачке богословије. Предавао је Свето писмо Новога завета, Догматику и Патрологију. Ту прима јеромонашки чин. Временом постаје уредник православнога часописа ''„Хришћански живот“''. Познати су његови чланци ''„Са уредничког стола“''. Понекад му је перо ''„било оштрије“'' и дотицало се и неких тадашњих неправилности у свештенству СПЦ и богословским школама. У карловачкој богословији (у коју је у међувремено био премештен), неко му краде са раднога стола докторску дисертацију о гносеологији Св. Исака Сиријског и Св. Макарија Египатског. Али ипак је за пар дана написао оквирно исту дисертацију ''„Проблем личности и познања по учењу Св. Макарија Египатског“'' и докторира у Атини, 1926. године. Убрзо потом протеран је из Карловачке богословије у [[Призрен]], где је провео око годину дана, тачно онолико времена колико је требало да се часопис ''„Хришћански живот“'' угаси.
У то време на Западу, у [[Чешка|Чешкој]] јавља се покрет који је желео да се врати у Православну веру. Јустин бива изабран за помоћника владици [[Јосиф Цвијовић|Јосифу Цвијовићу]] у мисији у Прикарпатској Русији. Убрзо је Свети синод одлучио да га постави за [[епископ]]а. Он је то одбио уз образложење да је недостојан тог чина. После тога ниједном није биран или предлаган за епископа. После тога је постављен за професора [[Битољска богословија|Битољске богословије]]. На богословији је био у вези са владиком Николајем и [[Јован Шангајски|Јованом Шангајским]]. Заједно са архијерејима [[Српска православна црква|СПЦ]] борио се против увођења Конкордата у Србију 1936. године. Често је помагао и писао похвално о богомољачком покрету који је водио Св. владика Николај и био сатрудник на мисионарском пољу са избеглим православним Русима, испред црвене револуције.
Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са [[Бранислав Петронијевић|Браниславом Петронијевићем]] основао је [[Српско филозофско друштво]] 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке литературе.
[[Датотека:Justin popovic i palosevic kalenic 1944.jpg|мини|десно|[[Јустин Поповић]] се обраћа четницима лета 1944. у [[манастир Каленић|Манастиру Каленић]], са леве стране је [[Миодраг Палошевић]].]]
По избијању [[Други светски рат|Другог светског рата]], отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије код Ваљева.
У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из [[манастир Љубостиња|манастира Љубостиње]] у [[манастир Ћелије|Ћелије]], неколико година раније.
О самоме животу оца Јустина у Ћелијама, има се много рећи. Стално је био прогањан, саслушаван, привођен од власти. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану. То су биле ћелијске сестре с мати игуманијом Гликеријом на челу, прота Живко Тодоровић — лелићки парох, аввини ученици и остали поштоваоци...
Отац Јустин, упокојио се на дан када је и рођен — на празник [[Благовести]] [[7. април]]а (25. марта) [[1979]]. године.
Дана [[2. мај]]а [[2010]], одлуком [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора СПЦ]] Јустин Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ заједно са [[Симеон Дајбапски|Симеоном Дајбапским]] у [[Храм Светог Саве|Храму Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]]. Његове мошти су пренете у цркву манастира Ћелије 14. јуна 2014. године.<ref>[http://www.spc.rs/sr/patrijarh_irinej_u_manastiru_tshelije_okupljeni_oko_svetih_svojih Манастир Ћелије домаћин свечаности за памћење (СПЦ, 15. јун 2014)]</ref>
== Књижевно-богословски рад ==
Убрзо после Првог светског рата јавио се књигом ''„Филозофија и религија Ф. М. Достојевског“'' (1923). По оцени неких ово дело Јустиново је једна од првокласних и најбољих студија уопште о генијалном руском писцу.
Јустин Поповић, који је у међувремену постао професор догматике на Теолошком факултету, своју тему о Достојевском је унеколико проширио у новој књизи под насловом ''„Достојевски о Европи и Словенству“'' (1940). Религиозна мисао руског писца послужила је Јустину Поповићу да реинтерпретира религиозну филозофију православља. Постављајући у новим условима, пред [[Други светски рат]], питање односа Европе и словенства, којом су се бавили још словенофили, блиски Достојевском, Јустин Поповић је посредно отварао и српско питање. Било је то пред сам почетак Другог светског рата.
Приредио је 12 томова Житија светих, за сваки месец у години по једна књига. Сваки том има по неколико стотина страна и представља синтезу много разних извора систематично сакупљених и приређених. Осим ових житија, сабрана дела Јустина Поповића имају 33 тома. Говорио је течно четири страна језика: грчки, руски, немачки и енглески и бавио се превођењем са више језика.
Значајнија дела:
* ''Философија и религија Ф. М. Достојевског'' ([[1923]]),
* ''Догматика православне цркве'', 1-3 ([[1932]]),
* ''Достојевски о Европи и словенству'' ([[1940]]),
* ''Светосавље као философија живота'' ([[1953]]),
* ''Философске урвине'' (Минхен, [[1957]]),
* ''Житија светих'', 1-12 ([[1972]] — [[1977]]),
* ''Православна црква и екуменизам'' (Солун, [[1974]]),
* ''Пут богопознања'' ([[1987]]).
== Духовник манастира Ћелије ==
[[Датотека:Grob oca Justina Popovica.JPG|мини|десно|Гроб светог Јустина у манастиру Ћелије]]
По казивању неких ћелијских сестара, у [[манастир Ћелије|Ћелије]] је дошао 28. маја 1948. године. Прогнан са Богословског факултета, овде се налазио у некој врсти заточеништва. Ћелије тада постају место ходочашћа за многе који су желели да га виде и добију духовне поуке и савете. То је описао Душан Васиљевић у своме „Сећању на оца Јустина“<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4697 Сећање на оца Јустина]</ref>.
Међу најзначајније његове ученике убрајају се: митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије Радовић]], умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски [[Атанасије Јевтић]], умировљени епископ рашко-призренски [[Артемије Радосављевић]] и епископ бачки [[Иринеј Буловић]]. На Богословском факултету предавао је и [[патријарх српски Павле|патријарху Павлу]] Догматику.
Преко тридесет година је провео у Ћелијама, учинивши их једним од најпознатијих српских манастира. Његов гроб, који се налази у непосредној близини манастирске цркве, и данас привлачи посетиоце и поштоваоце. На овом гробу су се, према предањима, дешавала чудеса и исцељења. Постоји и икона на којој је представљен као преподобни Јустин Ћелијски и држи у руци књигу Житија светих.
Био је противник [[екуменизам|екуменизма]] у православљу називајући га једним именом ''„свејерес“''. Своје мишљење о томе изнео је у књизи ''„Православна црква и екуменизам“''. У [[Ваљево|Ваљеву]] постоји Духовна библиотека ''„Отац Јустин“''.
== Чуда која се приписују Светом Јустину ==
Овде се наводе нека чуда која се приписују Светом Јустину.
'''Година 1952.''' Те године десило се чудо у манастирској пекари, у Ћелијама. У манастиру је било четрдесет сестара, а у кухињи је пословала мати Нина. Пошто је умесила хлеб за вечеру, остала је још једна вангла брашна. За вечером пожалила се сестрама, а ава Јустин је рекао: „Молите се Богу, Господ брине за нас!“ Сутрадан изјутра кад је мати Нина отишла у пекару нашла је пуна два окна (сандука) брашна. Ава Јустин, мати Сара и све сестре виделе су ово чудо и заједно заблагодарили су Господу.<ref name="Двери">Часопис Двери Српске, Спасовдан 2004. године, двоброј 3, Издавач: Двери Српске ISBN 1451-6993 страница: 91</ref>.
----
'''Година 1953.''' Жена из околине Ваљева је боловала дванаест година. Веровало се да је била опседнута демонима. Често је виђала ђаволе, а они су је много тукли, мучили и мрцварили. Док су њени укућани кадили кућу, видела је ђаволе како беже од тамјана. Често се исповедала и причешћивала код оца Јустина и тако је потпуно оздравила. После тога се замонашила и постала монахиња Татијана. Часопис Двери Српске, Спасовдан 2004. године, двоброј 3, Издавач: Двери Српске ISBN 1451-6993 страница у часопису: 91<ref name="Двери" />
----
'''Година 1959.''' Кћерка једног човека из Стрмне Горе код Лелића била је болесна. Три године је непокретно лежала на постељи. Једном су је колима довезли и у ћебету је унели у цркву. Ава Јустин јој је читао молитве. После молитве се усправила, а после три године је проходала. И тада је, као и први пут дошла у цркву колима, а после молитве, сама је дошла до кола и села. Мотор, међутим није хтео да упали. Људи су почели да гурају кола али узалуд. Она је изашла из кола и мотор је прорадио; кад је поново села у кола мотор је стао. Тако је било неколико пута. Онда је рекла: „Идем пешке на брдо“. Била је са малим дететом, узела је дете у руке и са њим се попела на највише брдо.<ref name="Двери" />
----
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Православље}}
{{Други пројекти
| commons = Justin (Popović)
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews =
}}
* [http://www.celije.org.rs/avva/index.html Биографија на сајту манастира Ћелије]
* [http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Svetosavlje/Svetosavlje00.htm Биографија из пера св. Николаја у предговору књизи „Светосавље као философија живота“]
* [http://www.biblioteke.org.rs/vranje/justin.html Биографија на сајту библиотеке из Врања]
* [http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm Библиотека - православни текстови на сајту „Светосавља“, дела Преп. ЈУСТИНА Ћелијског]
* [http://www.verujem.org/teologija/avva_justin_srnauizgubljenomraju.htm Архимандрит др Јустин Поповић: Срна у изгубљеном рају]
* [http://www.beotel.rs/~mirkom/justin_svecovek.htm др Јустин Поповић: Достојевски - свечовек]
* [http://web.archive.org/web/20070520134330/http://www.gazimestan.com/kosovska-etika.html Свети ава Јустин Ћелијски: Косовска етика]
* [http://www.spc.rs/sr/poslavlj%D0%B5nje_novoprosijavsih_prepodobnih_justina_simeona Канонизација светог Јустина]
* [http://www.prijateljboziji.com/index.php?p=Filmovi&id=61 Ава Јустин - филм]
* [http://spc.rs/sr/zhitije_prepodobnog_oca_nasheg_justina_novog_tshelijskog Житије Преподобног оца нашег Јустина Новог Ћелијског (СПЦ)]
{{DEFAULTSORT:Поповић, Јустин}}
[[Категорија:Рођени 1894.]]
[[Категорија:Умрли 1979.]]
[[Категорија:Српски архимандрити]]
[[Категорија:Православни теолози]]
[[Категорија:Српски теолози]]
[[Категорија:Врањанци]]
[[Категорија:Српски светитељи]]
[[Категорија:Доктори теологије]]
| |||