Барух Спиноза — разлика између измена

Спиноза је био један од најзначајнијих и најдоследнијих представника рационалистичке и монистичке филозофије. Његова мисао, изнета у капиталном делу "[[Етика]]", извршила веома значајан утицај на европску филозофију. Критички однос према [[Библија|Библији]] и [[Талмуд]]у изазвао гнев у теолошким круговима, а јеврејска заједница га 1656. анатемисала и искључила из својих редова. Његово учење се често поистовећује са [[пантеизам|пантеизмом]]. Сматра се да је био једна од најзначајних фигура [[рационализам|рационализма]] [[17. век|XVII вијека]].

 

 

Спиноза се родио у [[Амстердам]]у, у [[јевреји|јеврејској]] породици, која се доселила из [[Португалија|Португала]].<ref name="Филозофски лексикон"/> Одрастао у јеврејској заједници и од најранијих година био је другачији од вршњака и веома посвећен изучавању [[Библија|Библије]], [[Талмуд]]а и [[средњовековна филозофија|средњовековне филозофије]].<ref name="Fenomen zla">[http://www.filozofija.net/index.php?option=com_content&task=view&id=1364&Itemid=1 Fenomen zla u filozofiji od klasične patristike do Baruha de Spinoze]</ref> Отац га је послао у школу за рабина, јер је то велика част за сваку јеврејску породицу. У школи се млади Барух истицао лакоћом памћења и проницљивим питањима која је постављао поштованим рабинима. Између [[1652]]. и [[1656]]. године студира картезијанску [[филозофија|филозофију]] у школи Франсис ван Емдем. У 22. години живота је промијенио своје јеврејско име Барух у [[латински језик|латинско]] Бенедикто. Током студија филозофије је развио хетеродоксне концепције о природи божанског, напуштајући традиционална гледишта [[јудаизам|јудаизма]]. Јеврејске старешине га прво моле, а потом му наређују да се тих ставова јавно одрекне. Млади Спиноза то одбија, те га вијеће стараца [[анатема|проклиње]] најтежом анатемом и [[изопштење|изопштава]] из јеврејске заједнице 1656. године.