Јосип Рајл-Кир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum |
Поправљене везе: СДП → Социјалдемократска партија Хрватске користећи Dab solver |
||
Ред 31:
У одсутности, Гудељ је [[1994]]. осуђен на 20 година затвора, на Жупанијском суду у Осијеку. На темељу оптужнице, 19. новембра [[1995]]., ухваћен је у [[Франкфурт на Мајни|франкфуртском]] аеродрому луци и изручен Хрватској. Две године касније ([[1997]]), на предлог судије Ружице Шамоте, која га је 1994. осудила, [[Врховни суд Републике Хрватске]] ослобађа Гудеља, на темељу Закона о амнестији, иако он обухвата само наоружане људе који нису никога убили, а никако не и оне за које је потврђено да су починили [[ратни злочини|ратни злочин]] или тешко [[кривично дело]], што троструко убиство сигурно представља. Гудељ потом одлази у Аустралију.
Рајл-Кирова супруга, [[Јадранка Реихл-Кир|Јадранка Кир]], међутим, без чије би упорности цијели случај вјеројатно био заташкан, не одустаје од настојања да докаже како је њен супруг убијен због својег миродопства. Подноси уставну тужбу, а активира се и у политици те на листи [[Социјалдемократска партија Хрватске|СДП]]-а 3. јануара [[2000]]. улази у [[Хрватски сабор]]. Годину касније [[Уставни суд]] укида дотадашње пресуде, одређујући да се случај има вратити на почетак. Смену власти из [[2003]]. Јадранка Кир дочекала је резигнирана и разочарана, без наде да ће ХДЗ-ова влада било шта учинити како би Гудеља довела пред суд. Није пуно погрешила: нови захтев за изручење Гудеља [[Министарство правде Републике Хрватске|Министарство правде]] поднело је тек 30. септембра [[2005]]., без било какве координације с [[Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|МУП]]-ом. Аустралијске власти су га на лето [[2007]]. изручиле Хрватској, а у октобру је исте године почело ново, треће суђење.
Захваљујући само вишегодишњој упорности удовице Јадранке Кир, и након низа политичко-правосудних перипетија, Гудељу је у мају [[2009]]. изречена казна затвора од 20 година. Међутим, ни [[Државно одвјетништво Републике Хрватске|Државно одвјетништво]], ни суд нису показали никакву вољу да открију и казне оне који су наводили Гудеља да почини та убиства. Истражна тела су игнорисала и писмо које је Кирова удовица примила од хрватског исељеника из [[Сиднеј]]а. Тај исељеник писао је како му се Гудељ, након што је одбегао из Хрватске, поверио да је Реихл-Кира убио по заповиједи [[Гојко Шушак|Гојка Шушка]] и [[Владимир Шекс|Владимира Шекса]], а у организацији Бранимира Главаша. Гудељ се је у Аустралији, према томе писму, хвалио да му је у бијегу из Хрватске након Кировог убиства помогао управо Бранимир Главаш, који га је аутомобилом пребацио до аустријске границе. Хрватски истражни органи нису озбиљно третирала ни исказ Ангелине Ратковић, становнице Тење, испред чије су куће 1. јула 1991. убијени Рајл-Кир, Зобунџија и Кнежевић. А Ангелина Ратковић је хрватској полицији испричала да је 1. јула 1991. кроз прозор своје куће видела наоружаног мушкарца како распоређује заседу која ће нешто после дочекати Киров аутомобил и љутито прекорава речима: „Идиоти једни, како сте се то распоредили, побит ћете један другога!“ Неколико дана касније, истог мушкарца Ангелина Ратковић је видјела на [[ХТВ]]-у, а представљен је као Бранимир Главаш.
== Референце ==
{{reflist
== Литература ==
| |||