Бугарски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 12:
|пор3=[[Словенски језици|словенски]]
|пор4=[[Јужнословенски језици|јужнословенски]]
|писмо=[[ћирилица]] <small>([[Бугарска азбука|бугарска ћирилица]])<small/>
|службени={{застава|Бугарска}}<br />{{застава|Европска унија}}<br />{{застава|Грчка}} ([[Света гора]])
|мањински={{застава|Србија}}<small> (општине [[Општина Босилеград|Босилеград]], [[Општина Димитровград|Димитровград]])</small><br />{{застава|Румунија}}<small> ([[Банатски бугарски дијалект|банатски дијалект]])</small>
Ред 21:
|мапа=
}}
'''Бугарски језик''' ({{јез-буг|. ''Български език}}'') је један од [[Јужнословенски језици|јужнословенских језика]] који је [[службени језик]] у [[Бугарска|Бугарској]]. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6.8 милиона<ref>{{cite web | last = Lewis| first = M. Paul (ed.) | year = 1986 - 2009| url = http://www.ethnologue.com/language/bul/ | title = Бугарски | work = Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition | publisher = SIL International}}</ref>, чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у [[Грчка|Грчкој]], [[Румунија|Румунији]], [[Турска|Турској]], [[Украјина|Украјини]] и [[Србија|Србији]]. Бугарски језик је најсличнији [[Македонски језик|македонском језику]]<ref name=foreigners>Mazon, Andre. ''Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction''; Notes de Folklore, Paris 1923, pp. 4.</ref><ref>Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.</ref><ref>''Die Slaven in Griechenland'' von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.</ref><ref>K. Sandfeld, ''Balkanfilologien'' (København, 1926, MCMXXVI).</ref><ref>[[Константин Јиречек|Konstantin Josef Jireček]], ''Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen'', Urania, II, Jg. 13, 27. März 1909, pp. 195.</ref><ref>Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).</ref>, док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика<ref>Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, стр. 14.</ref><ref>{{Cite book |last= Институт |first= за български език |title= Единството на българския език в миналото и днес, стр. 4 - долу |year= 1978 |publisher= БАН}}</ref><ref name=stoykov>{{Cite book |title=Българска диалектология|last=Стойков |first=Стойко |origyear=1962 |year=2002 |location=София |publisher=Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“ |language=Бугарски |url=http://www.promacedonia.org/jchorb/st/index.htm |isbn=9544308466 |oclc=53429452 }}</ref><ref name=unity>{{Cite book |author=Institute of Bulgarian Language |title=Единството на българския език в миналото и днес |publisher=Bulgarian Academy of Sciences |year=1978 |page=4 |language=Бугарски |location=Sofia |oclc=6430481}}</ref><ref>Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ, pp. 201-205.</ref>.
 
== Новобугарски књижевни језик ==
Ред 27:
 
== Види још ==
* [[Бугарска азбука|Бугарска ћирилица]]
* [[Википедија:Транскрипција са словенских језика]]
* [[Директан систем транслитерације бугарског писма]]