Згрушавање крви у крвном суду — разлика између измена

Терапија је усмерен у више праваца; реканализација крвног суда, лечење компликација, спречавање поновног јављања тромба. Међутим без обзира на врсту и тежину компликација, камен темељац у лечењу тромбозе је тромболиза или уклањање крвног угрушка и спречавање његовог понавног јављања.

 

За реканализацију крвног суда користи се антикоагуланти и тромболитички лекови који имају за циљ да у што краћем времену растворе угрушак (тромб), успоставе стабилан проток крви у зачепљеном крвном суду и спрече његово поновно јављање. Међутим, резултати лечења тромболитичком терапијом, у поређењу са хепарин антикоагулантном терапијом зависи од врсте „нападнутог” органа, и протеклог времена од појаве тромбозе до њихове примене. Примена тромболитичке терапије најбоље резултате даје у следеће четири основне категорије тромбозе; дубока венска тромбоза, плућна емболија, акутне оклузије периферних артерија, акутни инфаркт миокарда. Одлуку за примену ове терапије треба донати тек након појединачне процене болесника, јер постоји стална опасност од крварења (посебно опасних код интракранијалних крварења). Зато примена антикоагулантне терапије као и тромболитичке захтева рутинско праћења интернационалног нормализованог однос ({{јез-ен|international normalized ratio}}) као мерила спољашњег пута коагулације (ИНР).{{напомена|ИНР је однос протромбинског времена (ПТ) пацијента и протромбинског времена групе здравих особа.}}<ref>Prandoni P, Bernardi E. ''Upper extremity deep vein thrombosis.'' Curr Opin Pulm Med 1999; 5:222.</ref>

 

* Лечење компликација код венске тромбиозе удова, као што су оток и бол у нози, спроводи се ношењем еластичних чарапа за вене и [[Нестероидни антиинфламаторни лек|нестероидним антиинфламаторним лековима (НСАИЛ)]].

* Инфаркт миокарда лечи се применом централноих аналгетика, нитроглицерина и мерама реанимације у критичним стањима.

* Плућне тромбоемболије лечи се применом кисеоника преко маске и другим мерама реанимације, антибиотицима и другом симптоматском терапијом.

 

За спречавање стварања тромба користе се антикоагулансима као што су хепарин, варфарин, и дабигатран. Ниже дозе хепарина користе се у; превенцији венске тромбоемболије, код пацијената са високим ризиком од тромбозе, код болесника са конгестивном инсуфицијенцијом срца, инфарктом миокарда и кардиомиопатијом.

<center><big>'''Темељни принципи тромболитичке и антикоагулантне терапије'''</big></center>

|-

| '''Антикоагулантна терапија хепарином''' ||

* Хепарин се користе у лечењу акутних артеријских и венских тромбоза или емболија.

|}