Југозападна Азија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.220.210.26 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot
Нема описа измене
Ред 6:
Уједињене нације у својој дефиницији западноазијске [[субрегија|подрегије]] такође укључују [[Јерменија|Јерменију]], [[Азербејџан]] и [[Грузија|Грузију]], иако се налазе на [[Кавказ]]у који раздваја Азију и [[Европа|Европу]]. Наведене три земље такође имају социополитичке везе с Европом. Насупрот томе Уједињене нације придружују [[Иран]] [[јужна Азија|јужној Азији]], а Египат [[северна Африка|северној Африци]].
 
[[Азија|Азијски]] диодео [[Арапски свет|Арапског света]] (укључујући [[Арабијско полуострво|Арабију]]) назива се на арапском ''[[Машрек]]''.
 
== Положај ==
На том подручју превладавају пустињска и степска клима. Те су климе неповољне за живот те су таква подручја стога слабо насељена.
Југозападна Азија је део азијског континента између Средоземног и Црвеног мора на западу, Пакистана на истоку, Црног мора, Кавказа, Каспијског језера, Туранске низије и планинског масива Памира на северу и западног дела Индијског океана на југу. У Југозападној Азији преовлађују велике пустиње и сушне висоравни, а највише планине пружају се ду северног обода регије. Сува клима условљава оскудну вегетацију. Најплоднији је тзв. Зелени плодни полумесец, појас који се у облику лука пружа од делте Шат ел Араба преко низија река Тигра и Еуфрата (Месопотамија) до приморја источног Средоземља (Левант). Тај простор познат је као колевка неколико древних цивилизација (асирске, вавилонске, феничанске, јеврејске).<ref name="азија"/>
Што се тиче становништва, ту се углавном ради о индијском типу расе.
 
== Вегетација и клима ==
[[Датотека:Agry(ararat) view from plane under naxcivan sharur.jpg|300px|мини|Планина Арарат, Турска]]
У климатском погледу Југозападну Азију обележавају велики контрасти. У највећем делу регије свуда је вруће и врло сушно, често са мање од 200 милиметара падавина током године. Идући према северу количине падавина се повећавају па се губи [[Полупустиња|полупустињски]] и [[Пустиња|пустињски]] карактер. Западне обале регије имају средоземна обележја и најгушће су насељени крајеви. У складу с климатским приликама развијен је и вегетацијски покривач. Суве [[Степа|степе]] и полупустиње преовлађују у низијама и затвореним висоравнима, на југу су огромна пустињска пространства (пешчане и камене пустиње), уз обалу [[Средоземно море|Средоземног мора]] је уски појас медитеранске вегетације, а биљни свет је најразноврснији и најбогатији на [[Кавказ|Кавказу]], где је врло изражена климатско-вегетацијска вертикална зоналност.<ref name="азија">Денис Шехић, Атлас Азије. Политика, 1. изд, Београд. ISBN 978-86-86809-02-5</ref>
 
== Становништво и привреда ==
[[Датотека:Golden Horn, Istanbul (2564004091).jpg|мини|300п|Босфор, спој Европе и Азије, Турска]]
Састав становништва Југозападне Азије прилично је сложен. Трећину чине [[Арапи]], а од неарапског становништва највише има [[Турци|Турака]] и [[Иранци|Иранаца]]. На северозападу живи око 10 милиона припадника кавкаских народа ([[Јермени]], [[Азербејџанци]] и [[Грузијци]]), на истоку су [[Афганци]] или [[Паштуни]] и [[Таџици]], а у Левантском приморју живи око 5 милиона [[Јевреји|Јевреја]]. Курди (око 20 милиона) немају сопствену државу, већ су раштркани у планинском Курдистану (''земља Курда'') који се налази у деловима [[Турска|Турске]], [[Сирија|Сирије]], [[Ирак|Ирака]] и [[Иран|Ирана]]. За властиту државу боре се већ деценијама и палестински [[Арапи]].
 
У Југозападној Азији настале су две велике религије, хришћанска и исламска, чији следбеницичине више од половине човечанства. Огромна већина становништва је исламске вере, док су припадници јеврејске и хришћанске вере ограничени на [[Израел]], [[Јерменија|Јерменију]] и делове [[Кипар|Кипра]], [[Грузија|Грузије]] и [[Либан|Либана]].
 
У економији Југозападне Азије вековима је преовладавало номадско [[сточарство]], [[земљорадња]] у наводњаваним подручјима и [[трговина]]. Откриће огромних налазишта нафте и њена све већа примена у индустрији и саобраћају сасвим су изменили живот неких држава регије. Процењује се да Југозападна Азија располаже с 50 % пронађених светских резерви нафте, а сваке године из тог дела Азије долази око 30 % светске производње исте. По резервама и производњи истичу се [[Саудијска Арабија]], Иран, Ирак, [[Кувајт]] и [[Уједињени Арапски Емирати]].<ref name="азија"/>
 
Југозападна Азија је деценијама политички најтрусније подручје на свету. Палестински проблем, арапско-израелски сукоби, борба Курда за своју државу и плодно тле за бујање тероризма само су неки од узрока криза које привлаче пажњу целог света.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==