Јован Дука (цезар) — разлика између измена

'''Јован Дука''' ({{јез-грч|Ιωάννης Δούκας}}) је био [[Византијско царство|византијски]] племић из [[Породица Дука|породице Дука]] и [[Цезар (титула)|цезар]], из друге половине [[11. век|XI века]]. Био је брат цара [[Константин X Дука|Константина X]] ([[1059]]—[[1067]]) и једно време најутицајнија личност у Византији, током владавине његовог младог братанца, [[Михајло VII Парапинак|Михајла VII]] ([[1071]]—[[1078]]), кога је довео на власт [[Државни удар|државним ударом]].

 

 

Јован Дука је припадао значајној и имућној племићкој породици Дука и био је један од војних заповедника из источних ([[Мала Азија|малоазијских]]) провинција, који су сачињавали посланство упућено цару [[Михајло VI Стратиотик|Михајлу VI]] ([[1056]]—[[1057]]). Он је одбио да прихвати њихове захтеве, што је довело до отворене побуне која је на власт довела [[Исак I Комнин|Исака Комнина]] (1057—1059). После Исакове смрти, нови цар је постао Јованов брат Константин, а Јовану је додељена висока титула цезара. Помогао је [[1061]]. године у гушењу побуне<ref name="ODB">{{ODB}}</ref>, а после братове смрти настојао је да истакне права свог братанца Михајла VII насупрот владавини његове мајке [[Евдокија Макремволитиса|Евдокије]], која је своју владу покушала да ојача, удајом за [[Роман IV Диоген|Романа (IV) Диогена]] ([[1068]]—[[1071]]). Због својих настојања да збаци Романа, Јован је приморан да напусти [[Константинопољ|Цариград]] и оде у [[егзил]] у [[Битинија|Битинију]]<ref name="ODB" />.