Јарослав II Всеволодович — разлика између измена

| деца = [[Александар Невски]],<br /> [[Јарослав III Тверски]]

}}

 

Године 1227. Џингис-кан, татарски велики кан, умире, и ускоро потом његов наследник Огатај шаље свог нећака Бату-кана, или Батија, у завојевачки поход на запад. Са Батијем је упутио и Субудаја. Године 1235. и 1236. Батијеве хорде појављују се на левој обали Волге и подјармљују Бугаре са Волге. У зиму 1237 оне прелазе залеђену реку и приближују се области Рјазања од које траже да се покори и да им плаћа данак; а кад је она то одбила, оне је опкољавају и пустоше, врше покољ становништва или га одводе у ропство. Рјазањски кнежеви долазе журно, али се не усуђују да нападну тако бројног непријатеља, јер ниједан од руских кнежева није се одазвао позиву рјазанских кнежева, да им помогне, и склањају се у своје утврђене вароши, које Татари помоћу справа за разбијање зидова заузимају на јуриш. Из Рјазањске области Батиј продире у област Суздаља и заузима једно за другим Москву, Владимир и Суздаљ, док његове трупе, растурене по читавој земљи, заузимају и пустоше остале градове.

 

После пада рјазанске кнежевине дође на ред и Суздаљ. Јарослављев брат Јуриј напушта своју престоницу, скупља војску и сусреће Татаре на реци Сити 4. марта [[1238]]. године, али је погинуо и његова војска је уништена. Татари потом продреше у суздаљску земљу; Москва, Владимир, Суздаљ падоше у њихове руке, те беху спаљени, а Јурија наслеђује Јарослав.

 

Потом Батиј полази ка Новгороду, али се на сто врста од града зауставља због мочвара, шума и надошлих река — то је било у пролеће —, те се враћа на југ, у степе Половаца. Ови су немоћни да му се одупру: једни су истребљени, други беже ка Дунаву и склањају се код Мађара и на Балканско Полуострво, а остатак се стапа са Татарима, који се учвршћују у степама око Црнога, Касписког и Азовског Мора. Одатле Батиј предузима освајање Јужне Русије. За то време Новгород признаје татарску власт. Године 1239 шаље Батиј у области Дњепра једну јаку војску која заузима Перејаслављ и Чернигов и уништава њихове браниоце. Године 1240 он полази лично у рат са главнином своје војске и опседа Кијев, који се не одупире дуго; он толико пустоши ту варош, да се она претвара у сеоце, јер шест година касније калуђер Плано Карпини, при проласку кроз њу, може да изброји једва 200 настањених домова, од Кијева Батиј, пошто је покорио и опустошио читаву јужну Русију, продужава на запад и осваја, поред осталих градова, још и Владимир-Волински и Галич, а потом прелази у Пољску, Угарску, Хрватску, па чак и Босну и Рашку, где наилази на отпор који га приморава да се заустави и да пође натраг ка степама. Он оставља степе поред Азовског и Црног Мора једноме свом рођаку, а он се са главном татарском хордом, „Златном Хордом”, улогорује на обалама Дона и Волге. На реци Ахтуби (доњој Волзи), после Батијевог повлачења у Русију, оснива се као нека престоница Златне Хорде, град Сарај, престоница хана.

 

 

== ''Господин великог Новгорода'' ==

 

== Односи са Крсташима ==

 

== Смрт ==

 

== Литература ==

{{refbegin|2}}

{{refend}}