Историјски извори — разлика између измена

'''Историјски извори''' су историјски остаци који пружају информацију, употпуњавају је, односно сведоче о свим областима људског живота, као и о дешавањима. Историјски извори, њихово откривање и критичко тумачење (анализа) представљају једно од главних питања методологије [[историја|историјске науке]]. У том процесу, историјски извори су постали посредници, односно веза између доба у коме се проучава и проучаваног доба, садашњости и прошлости.<ref name="приручник">[http://www.ceo.edu.rs/images/stories/Kljucna%20znanja%20Istorija%20prirucnik.pdf Кључна знања из прошлости у наставним предметима Свет око нас и Природа и друштвокао основа за учење Историје, група аутора, приручник, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд. {{page|year=2010|isbn=. ISBN 978-86-86715-19-7|pages=}}..], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>

У усмене историјске изворе спадају [[песма|песме]], приче, предања, казивања сведока, који су се могли преносити са старијих на млађе генерације, усменим путем или бити прикупљени, забележени, неки од њих чак регистровани у архивама у одређеном тренутку, а затим јавно објављени у писаном, сликовном или аудио-визуелном облику.<ref>Из историје Првог српског устанка, Душан Перовић, Слово Љубве, Београд .</ref><ref>Српске народне изреке I и II, Ђоко Стојичић, Новости, Београд (2006), ISBN 978-86-7446-124-2. {{page|year=1979|isbn=. ISBN 978-86-7446-125-9|pages=}}.</ref>. Обично се сматра да је ова врста извора најмање поуздана и зато је треба користити нарочито обазриво. Један од најпознатијих примера усмених извора су [[Списак српских епских народних песама|Српске народне епске песме]], које је прикупио и објавио [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]].

У сликовне изворе спадају [[цртеж]]и, [[слика|слике]], [[карта (мапа)|мапе]], сликовна хијерографска писма, илустрације на старим новчићима и другим предметима, као и [[фотографија|фотографије]], израђени у разним техникама и од различитих материјала, неки од њих настали још у најранијем периоду људске заједнице, често служе у тумачењу обичаја, културе и за добијање других података из историје, као примарни историјски извори.<ref>Сликарство Виминацијума, Миомир Кораћ, Центар за нове технологије, Београд. {{page|year=2007|isbn=. ISBN 978-86-80093-52-9|pages=}}.</ref><ref>Историја спорта, др Виолета Шиљак, Факултет за менаџмент у спорту, Београд. {{page|year=2007|isbn=. ISBN 978-86-86197-15-3|pages=}}.</ref>