Историјски извори — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м правопис |
||
Ред 1:
'''Историјски извори''' су историјски остаци који пружају информацију, употпуњавају је, односно сведоче о свим областима људског живота, као и о дешавањима. Историјски извори, њихово откривање и критичко тумачење (анализа) представљају једно од главних питања методологије [[историја|историјске науке]]. У том процесу, историјски извори су постали посредници, односно веза између доба у коме се проучава и проучаваног доба, садашњости и прошлости.<ref name="приручник">[http://www.ceo.edu.rs/images/stories/Kljucna%20znanja%20Istorija%20prirucnik.pdf Кључна знања из прошлости у наставним предметима Свет око нас и Природа и друштвокао основа за учење Историје, група аутора, приручник, Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд.
Најсавременији метод чувања истројских извора је дигитално архивирање, које се заснива на превођењу докумената и других облика информације у електронски облик, чиме се омогућава њихово трајно чување и управљање директно из рачунара.<ref name="бориша">[http://arhivistika.wordpress.com/2012/03/28/бориша-радовановић-о-дигиталној-копи/ Архивистика, Бориша Радовановић о дигиталној копији, 28. 3. 2012.], Приступљено 20. 9. 2012.</ref>
Ред 32:
== Усмени извори ==
У усмене историјске изворе спадају [[песма|песме]], приче, предања, казивања сведока, који су се могли преносити са старијих на млађе генерације, усменим путем или бити прикупљени, забележени, неки од њих чак регистровани у архивама у одређеном тренутку, а затим јавно објављени у писаном, сликовном или аудио-визуелном облику.<ref>Из историје Првог српског устанка, Душан Перовић, Слово Љубве, Београд .</ref><ref>Српске народне изреке I и II, Ђоко Стојичић, Новости, Београд (2006), ISBN 978-86-7446-124-2.
== Писани извори ==
Ред 66:
== Сликовни извори ==
У сликовне изворе спадају [[цртеж]]и, [[слика|слике]], [[карта (мапа)|мапе]], сликовна хијерографска писма, илустрације на старим новчићима и другим предметима, као и [[фотографија|фотографије]], израђени у разним техникама и од различитих материјала, неки од њих настали још у најранијем периоду људске заједнице, често служе у тумачењу обичаја, културе и за добијање других података из историје, као примарни историјски извори.<ref>Сликарство Виминацијума, Миомир Кораћ, Центар за нове технологије, Београд.
== Аудио-визуелни извори ==
|