Миријан III — разлика између измена

Према грузијским раним средњевековним [[летопис]]има и [[Житија Светих|житијама]], Миријан је био први [[Хришћанство|хришћански]] краљ Иберије. Хришћантво је примио захваљујући мисији [[Света Нина|свете Нине]], кападокијске мисионарке. Приписује му се прихватање кршћанства као државне религије у његовом краљевству, а [[Грузијска православна црква]] га слави као светитеља.<ref>{{cite book|first=David Marshall|last=Lang|year=1956|title=Lives and legends of the Georgian saints|pages=13-39|location=London|publisher=Allen & Unwin|pages=13-39}}</ref> <ref>Machitadze, Archpriest Zakaria (2006), [http://www.pravoslavie.ru/english/071016173417.htm?/enarticles/070914113836%3f "The Feast of the Robe of our Lord, the Myrrh-streaming and Life-giving Pillar, Equals-to-the-Apostles King Mirian and Queen Nana, and Saints Sidonia and Abiatar (4th century)"], in [http://www.pravoslavie.ru/enarticles/070306192614 ''The Lives of the Georgian Saints'']. ''Pravoslavie.Ru''</ref>

Традиционална кронологија Принца Вахуштија Миријанову владавину — која је трајала 77 година — смешта у период од 268–345., док професор Кирил Томаноф сматра да је владао у периоду 284–361. Познат је и као савременик римског историчара [[Амијан Марцелин|Амијана Марцелина]] те се такође наводи и у јерменским летописима.<ref>{{cite book|last=Rapp|first=Stephen H.|title=Studies In Medieval Georgian Historiography: Early Texts And Eurasian Contexts|pages=293-295|publisher=Peeters Publishers|year=2003|idisbn=ISBN 978-90-429-1318-9|pages=293-295}}</ref> <ref>{{cite book|authorlast=Cyril Toumanoff|first=Cyril|year=1967|title=Studies in Christian Caucasian History|publisher=Georgetown University Press|pages=83-84, 377|publisher=Georgetown University Press}}</ref>