Јужна Азија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:South_Asia_(orthographic_projection).svg|десно|мини|250п|{{legend|#00a000|Јужна Азија}}]]
'''Јужна Азија''' је јужни [[Геополитика|геополитички]] регион [[Азија|азијског]] [[континент]]а коју чине [[Индијски потконтинент|Индијског потконтинента]], [[острво]] [[Шри Ланка|Цејлон]] и [[Малдивски архипелаг]]. Њене границе на копну су [[Хималаји]] и [[Каракорум (планински венац)|Каракорум]] са севера, [[Иранска висораван]] са запада и [[Асамско-мјанмарске планине]] са истока.
== Географија ==
[[Датотека:Hanimaadhoo - beach 05.jpg|300px|мини|Плажа Ханимадо на Малдивима]]
[[Индијски потконтинент|Индијско полуострво]] (подконтинент) је било некада део прастарог континента [[Гондвана|Гондване]]. Затим се од њега одвојио и пре 10 до 20 милиона год. сударило са Азијом. То је изазвало набирање земљине коре и стварања највећег и највишег планинског система на земљи – Хималаја. На западу Индијског полуострва налази се пустиља Тар.▼
Јужна Азија широко је отворена према Индијском океану, а од централног дела континента оштро је одвојена високим планинским ланцима. Због величине, изолованости (лакше је доћи у регију морем него копном) и специфичних цивилизацијских, културних, верских и историјских карактеристика често се назива [[Индијски потконтинент|Индијским потконтинентом]].
На северу је омеђена Хималајима, [[Каракорум (планински венац)|Каракорумом]] и [[Хиндукушу|Хиндукушуом]], највишим планинским подручјем света. На планинско подручје надовезују се низијски крајеви у поречјима река [[Ганг|Ганга]], [[Брамапутра|Брамапутре]] и [[Инд|Инда]]. Полуострвски део Јужне Азије заузима [[Деканска висораван|Декан]], пространо заравњено подручје које има облик висоравни, углавном на висинама између 400 и 600 метара. Острвски свет Јужне Азије чине велико острво Шри Ланка и велики број коралних острва и гребена раштрканих по великој морској површини ([[Малдиви]] и [[Лакадиви]]).<ref name="азија">Денис Шехић, Атлас Азије. Политика, 1. изд, Београд. ISBN 978-86-86809-02-5</ref>
▲
Највећи [[град]]ови су [[Мумбај|Бомбај]], [[Колката|Калкута]], [[Њу Делхи]] итд. Предњачи у свету у производњи [[чај]]а, [[domaće govedo|говеда]] и [[банана]].
[[Датотека:Hindus bathing in the River Ganges at Kalighat in 1944.jpg|300px|мини|Купање у светој води Ганга]]
Реке Јужне Азије имају највећи значај у њеном северном делу. На исток тече Ганг који се улива у Бенгалски залив с најширом делтом на свету. Пре ушћа прима с леве стране Брамапутру. На северозападу регије највећа река је Инд која извире у западном подручју ХИмалаја, а улива се у Арабијско море. Иако је Ганг најкраћа од три велике реке Индијског потконтинента, њен економски значај је највећи, а у свести индијског становништва има значење свете реке. На полуострву Декану већина река тече у смеру пружања упоредника, а притоке Бенгалског залива знатно су дуже. Најпознатија река је [[Годавари]]. У долинама река гаје се банане, памук, чај, зачини итд.<ref name="азија"/>
=== Клима ===
У Јужној Азији је заступљена монсунска клима. Током [[Лето|лета]] (од [[јун]]а), са мора долазе топле и влажне ваздушне масе које доносе обилне падавине. У подножју Хималаја се налази најкишовитије место на свету – [[Черапунџи|Чарапунџа]] (12 000 -{mm}-). Овакво стање траје пола године, а друга половина године је сушна. Тада дувају ваздушне масе са копна на море па стога и нема падавина. Оваква клима узрокује појаву [[монсун]]ских шума које су богате квалитетним тврдим дрветом (тиковина).
▲=== Вода ===
== Државе ==
Линија 37 ⟶ 42:
== Становништво ==
Индија и околне земље су познате по великом броју [[Становништво|становника]], и [[густина становништва|густини насељености]], малом [[Писменост|писменошћу]] и великим процентом запошљених у пољопривреди.
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
| |||