Википедија

Јужна Азија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 17:
 
=== Клима ===
УКлима Јужнојје Азијиу јевећем заступљенаделу монсунскарегије клима.у Токомзнаку [[ЛетоМонсунска клима|летамонсуна]]. (одЛетњи [[јун]]а),монсуни садоносе морас долазеокеана топлеобиље влаге и влажнекише. ваздушнеОлујне масекише којечесто доносесу праћене понекад обилнекатастрофалним падавинепоплавама. У подножју Хималаја се налази најкишовитије место на свету – [[Черапунџи|Чарапунџа]] (12 000 -{mm}-). Овакво стање траје пола године, а друга половина године је сушна, тако да унутрашњост Декана може бити изложена дуготрајним сушама. У зимском периоду преовлађују североисточни суви континентални монсуни, а време је свеже, слично европском пролећу. Тада дувају ваздушне масе са копна на море па стога и нема падавина. ОвакваСуше климасу узрокујенајизраженије појавуу пакистанском делу регије ([[монсунПенџаб]]ских шумаи које су богате квалитетним тврдим дрветом (тиковинаТар).
 
У Асаму и Бенгалу на североистоку преовлађују влажне [[Тропске шуме|тропске зимзелене шуме]], а на поплавним деловима делте Ганга [[Савана|саване]] са високом травом. Простране монсунске шуме, које су некада покривале долину Ганга, искрчене су ради ширења обрадивих површина. На северозападу се највећи део убраја у најсушније крајеве регије. То је полупустињски и пустињски део поречја Инда, али су воде ове велике реке драгоцене за вештачко наводњавање пољопривредних површина. На највећем делу полуострва Декана у централном и јужном делу Индијског потконтинента вегетацију влажнијег приморја чине тропске шуме, док је унутрашњост углавном под травним покривачем (саване).<ref name="азија"/>
 
== Државе ==
Линија 34 ⟶ 36:
* [[Индија]] - назив ''Индија'' су користили [[Грци]], [[Антички Рим|Римљани]], [[Арапи]] (''Хинд''), и [[Персијанци]] (''Хиндустан''), а он потиче од реке ''Инд'' која значи „река“. Индијци своју земљу зову ''Бхарат'' према митском праоцу Бхарати. По површини заузима 7. (3,3%), а по броју становника 2. (20%) место у свету (1,257 милијарди становника). Дели се на 3 јасно изражене целине: Хималаје, Индоганшку низију и висораван Декан (југ). Клима је монсунска. Летњи монсун – „хариф“ значајан је за пољопривреду. Богата је [[руда]]ма [[Гвожђе|гвожђа]], [[манган]]а, [[боксит]]а, има[[Дијамант|дијаманата]], али највише има каменог угља (4. по резервама у свету).
 
<gallery mode="packed" heights="160px">
== Друштво ==
Датотека:Multan - Shrine of Tabraizi.jpg|[[Табраизијево светилиште]], [[Мултан]], Пакистан
Датотека:Mumbai Downtown.jpg|[[Мумбај]], Индија
Датотека:2009-03 Kathmandu 08.jpg|Катманду, Непал
Датотека:Paro, Paro, Bhutan (8026009000).jpg|Паро, Бутан
Датотека:Cox's Bazaar Fishermen.jpg|Рибља пијаца, Бангладеш
Датотека:The Parliament of Sri Lanka.jpg|Сри Џајаварденепура Коте, Шри Ланка
</gallery>
 
== Становништво ==▼
Индија и околне земље су познате по великом броју [[Становништво|становника]], и [[густина становништва|густини насељености]], малом [[Писменост|писменошћу]] и великим процентом запошљених у пољопривреди. Читава регија броји 1,7 милијарди становника.<ref name="saarc-sic.org">{{cite web|url=http://www.saarc-sic.org/news/30-prof-peiris.html |title=SAARC needs to boost volume of trade |publisher=Saarc-sic.org |accessdate=2012-11-08}}</ref> Јужна Азија је дом неких од најпопуларнијих градова на свету.<ref name="demographia.com">http://www.demographia.com/db-worldua.pdf</ref> Карачи, Делхи и Мумбај представљају једне од највећих мегалополиса на свету.
 
Историјску посебност Индије чини подела на „касте“ која и данас постоји. У Индији постоји преко 200 народа, а неки од њих су и најбројнији на свету, [[Хиндустанци]] (други), [[Бенгалци]] (трећи) [[Панџапци|Пенџапци]] (девети), [[Раџистанци]], [[Тамили]] итд. Говори се преко 500 [[језик]]а, на првом месту је [[Хинди]] језик.
 
=== Етничке групе ===
[[Датотека:South Asian Language Families.jpg|250px|мини|Етно-лингвистичке породице у Јужној Азији]]
Јужна Азија, која се састоји из Индије, Пакистана, Бутана, Непала, Бангладеша, Малдива и Шри Ланке, етнички је веома разнолика, са преко 2.000 етничких ентитета чији припадници броје од неколико стотина милиона до малих племенских група. Јужна Азија је током времена нападана и насељивана од стране многих етничких група, укључујући [[Дравидски језици|Дравиде]], [[Индо-ирански народи|Индо-Иранце]], [[Тибето-Бурмански језици|Тибето-Бурманце]] и [[Аустроазијски језици|Аустроазијате]]. Спајањем ових различитих група настао је мозаик култура са многим заједничким језицима и веровањима. Али традиције различитих етничких група утемељене су раније, тако да постоје чак и снажне, локалне традиције које се нису мењале, попут [[Јужна Индија|јужноиндијске]] и бенгалске културе.
 
Друге етничке групе, као пто су народи [[Сука]], [[Кушани]] и [[Хуни]], доселиле су се касније из [[Централна Азија|Централне Азије]] и утицале на већ постојеће културе у Јужној Азији. Међу последњим досељавањима било је досељавање Арапа, Турака, Авганистанаца и Монгола. Међутим, арапски утицај готово је безначајан у поређењу са утицајем [[Турци|Турака]], централноазијских [[Иранци|Иранаца]] и [[Паштуни|Авгана]], који су увели персијску исламску културу у региону и допринели стварању језика [[урду]], синкретичког језика насталог утицајем индо-персијског наслеђа,<ref>[http://isites.harvard.edu/fs/docs/icb.topic653581.files/Syncretism/Makihara%20Article.pdf Linguistic Syncretism and Language Ideologies]</ref><ref>[http://www.columbia.edu/itc/mealac/pritchett/00fwp/srf/srf_symcretism_2008.pdf Urdu Literary Culture: The Syncretic Tradition]</ref> који је широко распростањен данас. [[Енглези]] и [[Британци]] су данас као етничка група у Јужној Азији готово неприсутни, али су након два века владавине овим просторима ипак оставили траг западне културе који се види у елитним класама Индије, Пакистана, Бангладеша и Шри Ланке.
 
=== Највећа урбана подручја ===
{|class="wikitable sortable" style="text-align:right"
!Позиција
!Град
!Држава
!Популација
!Површина<br>(km<sup>2</sup>)
!Густина насељености<br>(/km<sup>2</sup>)
|-
||1||align=left|[[Делхи]]<ref>Includes [[Faridabad]], [[Ghaziabad, India|Ghaziabad]], [[New Okhla Industrial Development Authority|Noida]], [[Gurgaon]] and [[Bahadurgarh]]. Excludes uran area of [[Meerut]] (1,489,000; 104&nbsp;km<sup>2</sup>).</ref>||align=left|{{IND}}||23,998,000||2,072||12,100
|-
||2||align=left|[[Карачи]]<ref name="http://tribune.com.pk">{{cite news |url=http://tribune.com.pk/story/614409/population-explosion-put-an-embargo-on-industrialisation-in-karachi/ |title=Population explosion: Put an embargo on industrialisation in Karachi |publisher=http://tribune.com.pk |date=6 October 2013 |accessdate=17 January 2014}}</ref>||align=left|{{PAK}}||23,500,000||3,512||6,692
|-
||3|| align="left" |[[Мумбај]]<ref name=Mumbai>Mumbai and Kalyan are treated as separate urban areas, although the census of India classifies Kalyan within the Mumbai agglomeration. Kalyan is excluded by Demographia because of the lack of continuous urbanization with Mumbai. Urban area of Mumbai includes [[Panvel]] and [[Navi Mumbai]], but excludes urban area of [[Vasai]]–[[Virar]] (1,147,000; 91&nbsp;km<sup>2</sup>) and [[Bhiwandi]] (737,000; 52&nbsp;km<sup>2</sup>), which have been included in the 2011 edition. A large part of the municipality of [[Municipal Corporation of Greater Mumbai|Mumbai]] is rural, composed of the [[Sanjay Gandhi National Park]] and thus not included in the urban area.</ref>||align=left|{{IND}}||17,712,000||546||32,400
|-
||4||align=left|[[Дака]]<ref>Includes urban area of [[Narayanganj District|Narayanganj]] which has been excluded in the 2011 edition.</ref>||align=left|{{BGD}}||15,669,000||360||43,500
|-
||5|| align="left" |[[Колката]]||align=left|{{IND}}||14,667,000||1,204||12,200
|-
||6||align=left|[[Техеран]]<ref name=TK>Includes [[Eslamshahr]] and [[Karaj]] which has been excluded in the 2012 edition.</ref>||align=left|{{IRN}}||13,532,000||1,489||9,100
|-
||7||align=left|[[Лахор]]<ref>http://www.demographia.com/db-worldua.pdf</ref>||align=left|{{PAK}}||10,052,000||1,371||5,649
|-
||8|| align="left" |[[Бангалор]]<ref>http://www.demographia.com/db-worldua.pdf</ref> ||align=left|{{IND}}||9,807,000||1,166||8,400
|-
||9|| align="left" |[[Ченај]]<ref>http://www.demographia.com/db-worldua.pdf</ref>||align=left|{{IND}}||9,714,000||971||10,000
|-
||10||align=left|[[Хајдерабад (Индија)|Хајдерабад]]<ref>http://www.demographia.com/db-worldua.pdf</ref>||align=left|{{IND}}||8,754,000||1,230||7,100
|-
|11||align=left|[[Фејсалабад]]<ref>http://www.demographia.com/db-worldua.pdf</ref>||align=left|{{PAK}}||7,480,675||927||8,069
|-
||12||align=left|[[Ахмедабад]]<ref>http://www.demographia.com/db-worldua.pdf</ref>||align=left|{{IND}}||7,186,000||350||20,600
|-
||13||align=left|[[Пуна]]<ref>http://www.demographia.com/db-worldua.pdf</ref>||align=left|{{IND}}||5,631,000||479||11,800
|-
||14||align=left|[[Равалпинди]]–[[Исламабад]]<ref>http://www.rawalpindi.gov.pk</ref><ref>http://www.dawn.com/news/740350/islamabads-population-touches-two-million-mark</ref>||align=left|{{PAK}}||5,510,000||1,172||5,900
|-
||15||align=left|[[Сурат]]<ref>http://www.demographia.com/db-worldua.pdf</ref>||align=left|{{IND}}||5,447,000||233||23,400
|}
 
== Религија ==
Главна [[религија]] је [[хиндуизам]], а у Индији је настао и [[будизам]] који је доминантна религија у Бутану, Непалу и Шри Ланки.
 
▲== Становништво ==
Индија и околне земље су познате по великом броју [[Становништво|становника]], и [[густина становништва|густини насељености]], малом [[Писменост|писменошћу]] и великим процентом запошљених у пољопривреди.
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јужна_Азија”