У [[Маричка битка|Маричкој бици]] 26. септембра 1371, [[Османско царство|ТурциOsmansko Османлијеcarstvo]] поразили су и убили Вукашина, а око два мјесеца касније умро је Цар Урош. Марко је након тога законски постао краљ српске државе, али српски великаши, који су практично постали независни од централне власти, нису ни помишљали да га признају за свог врховног господара. Неодређеног датума након 1371. ушао је у [[вазал]]ни однос према турском султану. До 1377. значајне дијелове територије коју је наслиједио од Вукашина разграбили су господари околних области. Краљ Марко је у стварности постао само један од обласних господара, који је владао релативно малим подручјем у западној Македонији. [[Задужбина]] му је Манастир Светог Димитрија близу [[Скопље|Скопља]], познат као [[Марков манастир]], изграђен 1376. Погинуо је у [[Битка на Ровинама|бици на Ровинама]] 17. маја 1395, борећи се у [[Влашка|Влашкој]] на страни Турака.
Иако је био владар релативно скромног историјског значаја, Марко је током турске окупације постао један од најпопуларнијих јунака српске народне епике и усмене традиције уопште. Сличан статус има и у традицијама других [[Јужни Словени|јужнословенских]] народа. [[Бугари]] га поштују као свог народног јунака под именом ''Крали Марко''. Запамћен је као неустрашиви заштитник слабих и беспомоћних, који се борио против неправде и дијелио мегдане са турским насилницима.
