[[Датотека:Indo-European languages in Europe.png|мини|250п|Индоевропски језици у Европи]]
Породица '''индоевропских језика''' је једна од најпроширенијих језичких породица, која обухвата готово све европске језике[[језик]]е (у Европи и у земљама које су населили Европљани) и знатан број језика у југозападној и јужној Азији. Ти језици, особито у својем старијем облику, показују такву сродност и таква подударна обележја у фонетици, морфологији и лексици, да се безусловно мора закључити да су они, у старије доба, били тешње међусобно повезани и да су творили језичку заједницу. Претпостављени прајезик из којег су се развили сви индоевропски језици назива се [[праиндоевропски језик]]. Од њега није остало никаквог писаног трага, али се методама компаративне лингвистике може реконструисати део речника и граматике тог језика. На основу реконструисаног речника може се претпоставити да се тим језиком говорило на прелазу из [[Неолит|млађег каменог]]а у [[бронзано доба]].
Индо-европски језици се начелно деле у десет грана:
