Прва српска читаоница — разлика између измена

нема резимеа измене
Оснивачка скупштина одржана је 23. децембра [[1841]].и том приликом изгласан је [[Устав]] и изабрана управа. [[Кирило Неофитовић]] изабран је за председника, трговац Гаврило Васић за потпредседника, трговац Ђорђе Поповић за надзиритеља, Никола Николић за благајника и Аца Васић за секретара. Читаоница је смештена у "[[Србска школа|Србској школи]]" и свечано отворена 1.јануара1842. Имала је на располагању три просторије са четири већа и једним мањим столом.
Циљ оснивања Читалишта био је да се, осим [[књига]] на страним језицима, купује свака српска књига или новина, нарочито књиге које је издавала [[Матица српска]], како би се помогла [[српска књижевност]]. Члан је могао да буде сваки [[Србин]] из [[Ириг|Ирига]] и околине а цена чланарине је била пет форинти. У Иригу су се могле пронаћи српске, пештанске, београдске, хрватске и немачке новине, а даље су се новине слале у суседна места на по три дана. Такође, књиге су иѕ Ирига слате на читање у [[Митровица|Митровицу]], [[Рума|Руму]], [[Земун]] и [[Београд]].
Читаоница у Иригу била је пренумерант на многобројним књигама: "Србска читаоница у Иригу", "Читаоница Обштества иришког", "Читаоница иришка" или "Читаоница народна".
Током 1842. године Читаоница је радила и под називом "Дружство Читаонице србске".
 
Познато је и да је Читалиште поклањало књиге Српској библиотеци у [[Братислава|Братислави]]. Читаоница је на поклон добила и [[Голубицa|Голубицу]] за 1839-1741 [[Глигорије Возаровић|Глигорија Возаровића]] са његовим потписом.<ref> {{Citation
12

измена