Апатин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 45:
Део избеглица из велике сеобе под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем Чарнојевићем]] [[1690]]. године насељава се у Апатину, [[Сомбор]]у и [[Пригревица|Пригревици]]. [[1748]]. године у Апатин долазе [[Немци|немачки]] колонисти, a српска насеља су силом расељена, углавном у [[Стапар (Сомбор)|Стапар]]. Колонисти су дошли из разних крајева. Сабирни центар је био у [[Улм]]у, a одатле су превожени Дунавом до Апатина, који је постао главна база немачке експанзије у Војводини, добијајући притом и посебну подршку у развоју. Недалеко од пристаништа подигнута је црква и изграђен центар са тргом. Подижу се јавне зграде, школе, рибарске станице, занатске радионице и стамбене зграде. Дворска комора убрзано подиже и привредне објекте: [[1756]]. пивару и пецару, a [[1764]]. једну од највећих текстилних радионица у [[Бачка|Бачкој]]. [[1760]]. године Апатин је проглашен за град и стално трговиште са посебним статусом.
Крајем [[18. век|XVIII века]] катастрофална поплава продрла је у стари центар, уништила га са свим објектима, те са собом однела и пола насеља. Нови центар формиран је североисточно од
После капитулације [[Југославија|Југославије]] [[1941]]. године Апатин је ушао у састав [[Миклош Хорти|Хортијеве Мађарске]]. За време [[Битка код Батине|Батинске битке]] фронт се протезао све до Апатина и [[Богојево|Богојева]], a сам град је постао права ратна база. [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизанске]] јединице ослободиле су Апатин [[24. октобар|24. октобра]] [[1944]]. године.
|