Прво издање „Рјечника“ изашло је [[1818]]. године и садржи у себи 26.500270 ријечи које је Вук чуо у народном говору. Вук је грађу за овај рјечник почео да скупља још [[1815]]. године на наговор [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]]. Не зна се тачно када се родила намјера за стварањем овог дјела, јер је он сам рекао да је још док је радио на суду у Србији знао да запише понеку ријеч која му се учинила занимљивом. „Рјечник“ је био један од најважнијих корака у борби за језик јер је постављао за основу књижевног језика чисти народни језик, а уз њега је долазило и друго издање граматике. У „Рјечнику“ су први пут испоштоване [[гласовна промена|гласовне промјене]], а прикључена му је и „Граматика српскога језика“ коју је [[1824]]. године на немачки језик превео Јакоб Грим.
Речи у рјечнику биле су [[Акценат (лингвистика)|акцентоване]], а правила по којима су акцентована нешто се разликују од данашњих. Ријечи је на [[латински језик|латински]] и [[немачки језик|њемачки језик]] превео словеначки слависта и лингвиста Јернеј Копитар.
