Стефан Душан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
| држава_смрти =
| сахрањен = [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Манастир Светих архангела]]<br />(после [[1927]]. године<br />[[Црква Светог Марка у Београду|црква Светог Марка]] у [[Београд]]у)
| функција = Краљ и [[Цар Срба и
| владавина = [[1331]] — [[1346]], краљ<br />[[1346]] — [[1355]], цар
| датум_крунисања =
Ред 25:
| опис_грба =
}}
'''Стефан Урош -{IV}- Душан Немањић''', познат и као '''Душан Силни''' (око [[1308]] — [[20. децембар]] [[1355]]) је био [[Србија|српски]] средњовековни краљ ([[1331]] — [[1345]]) и први српски цар (1346—1355). Био је син краља [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Уроша III Дечанског]] и отац цара [[Стефан Урош V|Стефана Уроша V]], у народу прозваног Нејаким, последњег владара из [[немањићи|династије Немањића]]. Душан је био најмоћнији владар [[14. век]]а и најмоћнији [[Цар Срба и
Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, уз помоћ властеле незадовољне политиком Стефана Дечанског према Бугарској и Византији, након [[битка код Велбужда|битке код Велбужда]]. Душан је значајно проширио границе српске државе према југу, све до [[Коринтски залив|Коринтског залива]], искористивши унутрашње немире у Византији. По освајању великих византијских територија Стефан Душан се 1345. прогласио за цара Срба,
Познат је и по доношењу [[Душанов законик|Душановог законика]], најзначајнијег српског средњовековног правног акта. Завршио је манастир Дечане, задужбину свога оца, а његова најзначајнија задужбина био је [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Манастир Светих архангела]] код [[Призрен]]а, где се налазио и његов гроб. Без обзира на то, Стефан Душан је једини владар из династије Немањића који није био проглашен за свеца после смрти.
Ред 87:
Српска војска је освојила град Сер [[25. септембар|25. септембра]] [[1345]]. године. Освојена је и Халкидика, укључујући [[Света гора|Свету гору]] Атонску. Увидевши да је Византијско царство ослабило, Душан одлучује да на рушевинама Византије подигне империју једног младог народа пуног снаге. Након свих освајања Стефан Душан је одлучио да се прогласи за цара. Склопио је договор са Светом гором, која је византијског цара одувек сматрала за свог јединог и легитимног владара. Светогорски Протат је одлучио да се Душаново име спомиње у свим молитвама после имена византијског цара Јована V. За узврат, Душан се обавезао да ће поштовати аутономију Свете горе. Краљ Стефан Душан се прогласио за цара око [[Божић]]а (25. децембра 1345.) у граду Серу. Према устаљеним обичајима цариградски патријарх је крунисао цареве на Истоку, а папа цареве на Западу. Пошто се није могао надати да ће га ико од ове двојице крунисати, српска архиепископија је уздигнута на ранг патријаршије. Архиепископ [[Свети Јоаникије II|Јоаникије]] је постао први српски патријарх.
Стефан Душан је крунисан за цара Срба и
=== Душаново царство ===
Ред 198:
|после=[[Српско царство|Србија постала царство]]
|пре2=[[Српско краљевство|Србија је била краљевство]]
|списак2=[[Цар Срба и
|после2=[[Стефан Урош V]]
}}
| |||