Мала Антанта — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-2010-0420-500, Belgrad, Benesch, Titulescu, Jevtitsch.jpg|мини|250п|Конференција министара спољних послова [[Мала Антанта|Мале антенте]] у Београду 1932. Слева на десно: [[Едвард Бенеш]] (лево, Чехословачка), [[Никола Титулеску|Титулеску]] (средина, Румунија) и [[Богољуб Јевтић]] (десно).]]
[[Датотека:MalaAntanta Bled 24 avgust1938.gif|мини|десно|250п|У паузи заседања Мале Антанте на Бледу, 24. августа 1938. године]]
'''Мала Антанта''' је био [[војни савез]] [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[
Узимајући у обзир број становника, велику стајаћу [[војска|војску]] којом је располагала и огромно пространство на коме се простирала, Мала Антанта је сматрана „петом силом у
[[Трећа француска република|Француска]] је блиско сарађивала са овим савезом и са њеним чланицама и са њима је потписала више војних споразума.
Крајем [[новембар|новембра]] [[1932]]. [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]] је иницирао ванредни састанак министара држава чланица Мале Антанте ([[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[Краљевина Румунија|Румуније]] и [[Чехословачка|Чехословачке]]), који је одржан 18-19. децембра у [[Београд]]у. Најважнија одлука донета на том састанку била је да ће убудуће Мала Антанта наступати као јединствена политичка заједница. Одлука да се самостално политички делује образложена је чињеницом „да су се три државе умориле од тога да буду играчке у рукама великих суседа“.
Пакт o новој организацији Мале антанте потписан је на конференцији у [[Женева|Женеви]], одржаној [[14. фебруар|14]]-[[16. фебруар]]а [[1933]]. године. Три државе - истиче се у уводном делу овог документа - образују „вишу међународну заједницу, којој могу приступити и друге државе“. У организационом погледу, у ову заједницу уграђено је нешто што до тада није постојало ни у једном билатералном или регионалном савезу. Kao управни орган заједничке политике држава Антанте установљен је Стални савет, састављен од министара иностраних послова, који одлуке доноси консензусом. Састаје се обавезно најмање три пута годишње, у престоници сваке државе чији министар те године председава Саветом.
|