Мала Антанта — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
[[Трећа француска република|Француска]] је блиско сарађивала са овим савезом и са њеним чланицама и са њима је потписала више војних споразума.
 
Крајем [[новембар|новембра]] [[1932]]. [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]] је иницирао ванредни састанак министара држава чланица Мале Антанте ([[Краљевина Југославијаминистар|Краљевине Југославијеминистара]], [[Краљевина Румунија|Румуниједржава]] ичланица [[Чехословачка|Чехословачке]])Мале Антанте, који је одржан [[18. децембар|18]]-[[19. децембар|19. децембра]] у [[Београд]]у. Најважнија одлука донета на том састанку била је да ће убудуће Мала Антанта наступати као јединствена политичка заједница. Одлука да се самостално политички делује образложена је чињеницом „да су се три државе умориле од тога да буду играчке у рукама великих суседа“.
 
Пакт o новој организацији Мале антанте потписан је на конференцији у [[Женева|Женеви]], одржаној [[14. фебруар|14]]-[[16. фебруар]]а [[1933]]. године. Три државе - истиче се у уводном делу овог документа - образују „вишу међународну заједницу, којој могу приступити и друге државе“. У организационом погледу, у ову заједницу уграђено је нешто што до тада није постојало ни у једном билатералном или регионалном савезу. Kao управни орган заједничке политике држава Антанте установљен је Стални савет, састављен од министара иностраних послова, који одлуке доноси консензусом. Састаје се обавезно најмање три пута годишње, у престоници сваке државе чији министар те године председава Саветом.