Дахије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox}} |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Дахије''' су биле вође [[Османлије|османлијских]] [[јањичари|јањичарских]] јединица у Београдском пашалуку којим су управљали независно од централних власти од 1801. до 1804. године.
Након [[Свиштовски мир|Свиштовског мира]], султан [[Селим II]] је 1791. јањичарима забранио приступ [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]]. Јаничари су се опирали овим мерама, а њихов отпор је олакшала самовоља [[Осман Пазваноглу|Османа Пазваноглуа]]. Тако су јаничари нашли заједнички циљ са свим групама који су се супротстављали султану. Да би парирали војној моћи јаничара, османлијске власти су морали да се ослањају на помоћ Срба. Политика ослањања на Србе и давања им повластица је било посебно изражена за време београдског [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи-Мустафе паше]], због чега је прозван „српском мајком”.{{sfn|Jelavich|Jelavich|1986|pp=28}}
У периоду од [[1791]]. до [[1798]]. године, јањичарима је био забрањен приступ [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]]. Те, [[1798]]. године, [[Visoka porta|Порта]] је јањичарима издала [[ферман]] којим им је дозвољено да се врате у Београдски пашалук. Након повратка, међу јањичарима су се посебно истакле четворица њихових вођа: [[Аганлија]], [[Кучук-Алија]], [[Мула Јусуф]] и [[Мехмед-Ага Фочић]]. Њих четворица су [[1801]]. године извршили [[atentat|атентат]] на дотадашњег [[београд]]ског [[везир]]а [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи-Мустафа пашу]]. Након атентата, дахије су поделиле пашалук између себе на четири једнака дела и завеле своју страховладу-[[владавину терора]]- уводећи [[читлучење]] и додатне намете становништву Београдског пашалука. Дахије су управљале самостално, односно без одобрења и противно реформаторским покушајима османског султана [[Селим III|Селима III]]. Разноврсна насиља као и [[Сеча кнезова]] почетком [[1804]]. узроковале су почетак буне на дахије која се претворила у [[Први српски устанак]].▼
▲
После почетка устанка дахије су [[Дунав]]ом побегли на острво [[Ада Кале]] код [[Кладово|Кладова]]. [[Бећир-паша]] је наредио локалним турским комадантима да дахије предају српским устаницима, који су им одсекли главе и однели у Београд.
Линија 11 ⟶ 13:
* {{Cite book |ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id= }}
* {{cite book|last=Ђорђевић|first=Мирослав Р.|title=Ослободилачки рат српских устанака, 1804-1806|url=http://books.google.com/books?id=Lng6AQAAIAAJ|year=1967|publisher=Војноиздавачки завод}}
* {{cite book|last1=Jelavich|first1=Charles|last2=Jelavich|first2=Barbara|title=The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920|url=http://books.google.com/books?id=MhQTCgAAQBAJ|date=1 November 1986|publisher=University of Washington Press|isbn=978-0-295-96413-3}}▼
{{клица-историја}}
▲* {{cite book|last1=Jelavich|first1=Charles|last2=Jelavich|first2=Barbara|title=The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920|url=http://books.google.com/books?id=MhQTCgAAQBAJ|date=1 November 1986|publisher=University of Washington Press|isbn=978-0-295-96413-3}}
[[Категорија:Први српски устанак]]
| |||