Крвави Ускрс на Плитвицама — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 29:
Након овог инцидента на Плитивицама, ситуација у СР Хрватској се још више заоштрила. Хрватска пропаганда је "добила жртву" Јосипа Јовића, са којим је манипулисала испред хрватске јавности. Почео је медијски рат усперен против Срба у Хрватској, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. СФРЈ је већ била пред ратом, и ситуација после овог догађаја из дана у дан погоршавала.
 
[[Јосип Бољковац]], министар [[министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|полиције]] из времена 1990—1991, је [[2011]]. године објавио књигу "Истина мора изаћи ван", у којој је рекао да је [[рат у Хрватској]] почео нападом на Србе, мислећи на Инцидент на Плитивицама 31. марта 1991. и у [[Сукоб у Боровом Селу|Борову Селу]] [[2. мај]]а [[1991]]. <ref name="србел">[http://www.srbel.net/2012/05/09/tudjmanov-ministar-policije-hrvatska-napala-srbe-i-izazvala-rat/ Туђманов министар полиције: Хрватска напала Србе и изазвала рат, 9.5.2009], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Исто тако је изнео доказе који су говорили у прилог томе да је хрватски полицајац Јоспи Јовић убијен са леђа од неког колеге из своје јединице. Убијен је оружјем аутоматска пушка тзв. пумпарица, које су хрватске власти куповале раније на илегалном тржишту оружја.
 
Бољковац је такође потврдио још једну више него занимљиву чињеницу, а то је разлог пуштања Горана Хаџића (каснијег председника РСК) на слободу - пристанак на сарадњу са хрватским властима, што ће рећи да се вероватно ради о шпијунажи. Судећи по каснијим одлукама и потезима самог Хаџића, ова тврдња Бољковца итекако добија на значају.
 
== Види још ==