Свети Димитрије Солунски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Народни обичаји: Ђурђевданак, хајдучки састанак, Митровданак хадучки растанак.
Нема описа измене
Ред 2:
[[Датотека:Michael of salonica.jpg|мини|десно|Свети Димитрије Солунски]]
[[Датотека:Relics of Saint Demetrius.jpg|мини|десно|Мошти Светог Димитрија у [[Црква Светог Димитрија (Солун)|цркви Светог Димитрија]] у Солуну.]]
'''Свети великомученик Димитрије Солунски Мироточиви''' ({{јез-гр|Άγιος Δημήτριος της Θεσσαλονίκης}}) је био [[хришћанство|хришћански]] [[светитељ]] за кога се верује да је живео у [[Солун]]у почетком [[4. век]]а. Током средњег века, свети Димитрије је поштован као један од најважнијих православних војовникавојника међу светитељима. Слави се 8. новембра по грегоријанском (новом) календару то јест 26. октобра по јулијанском (старом) календару.
 
Култ светог ратника Димитрија је распрострањен и код Срба захваљујући великој духовној блискости са грчким народом, где је овај светитељ веома слављен још од времена турске најезде. Димитрије је по очевој смрти наследио војводско звање, а како је васпитаван у хришћанском духу, он је проповедао хришћанство, уместо да га, по заповести и налогу цара Максимијана, истребљује. Цар, сазнавши да је намесник Димитрије хришћанин и да је многе, уместо да их одврати, управо превео у хришћанство, нареди те Димитрије буде прво утамничен а затим избоден копљима, усред молитве. Тело му би бачено, али га хришћани тајно узеше и сахранише. На месту где је свети сахрањен, велможа Леонтије из Илирије, излечен од тешке болести над гробом овог мученика, у знак захвалности подигао је цркву. Приликом ископавања темеља цркве пронађене су мошти светога великомученика Димитрија.