Антонио Табуки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 21:
'''Антонио Табуки''' ({{јез-ита|Antonio Tabucchi}}, [[Пиза]] 23.9.1943 – [[Лисабон]], 25.3.2012), [[италија]]нски књижевник и професор португалске књижевности и језика.
Као поклоник и врстан познавалац португалске културе, Табуки је предавао португалску књижевност у [[Ђенова|Ђенови]] и био директор Италијанског културног центра у [[Лисабон|Лисабону]]. На Универзитету у [[Сијена|Сијени]] био је професор [[Португалски језик|португалског језика]] и књижевности. На [[италијански језик]] превео је и приредио сабрана дела португалског песника [[Фернандo Песоa|Фернанда Песое]].
Објавио је више [[Есеј|есеја]], прича и [[Роман|романа]]. Помињан је као кандидат за [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду]] за књижевност, али је никада није добио. Његове књиге преведене су на
== Биографија ==
Антонио Табуки рођен је у [[Пизa|Пизи]]. Пресудан дан у његовом животу био је када је је једног поподнева, као матурнат, кретао на годину дан у [[Париз]], где је намеравао да „пронађе себе“. Пред улазак у воз, немајући много новца, купио је малу књигу „Продавница дувана“ Фернанда Песое, што је из темеља променило његов живот. Одушевљење Песоиним делом одвело га је ка учењу португалског језика и усадило му заједно са доживотним интересовањем и љубављу према овом песнику, љубав према португалској култури.<ref
== Књижевни рад ==
Свој први роман ''Трг Италија'' објавио је [[1975]]. Затим су уследила дела: ''Мала флота'' ([[1977]]), ''С друге стране'' ([[1981]]), ''Жена из Порто Пима'' ([[1983]]), Индијски ноктурно ([[1984]]). ''Индијски ноктурно'' сматра се његовим првим значајним романом. Према њему је [[1989]]. снимљен филм који је режирао Alain Cornau. Трагајући за пријатељем који се изгубио у Индији, јунак овог романа заправо трага за сопственим идентитетом. ''Мали неспоразуми без велике важности'' објављени су [[1985]],а ''Линија хоризонта'' [[1986]] године. И у овом Табукијевом роману јунак, овог пута тражећи податке о лешу, такође трага за сопственим идентитетом, што постаје важна карактеристика Табукијевих ликова. По овом роману је [[1993]]. португалски редитељ Фернандо Лопез снимио је филм. ''Крилата бића Беата Анђелика'' објављена су [[1987]]. године, а збирка кратких прича ''Црни анђео'' и роман ''Реквијем'' [[1991]]. Овај роман написан је на португалском и представља својеврстан омаж [[Португалија|Португалији]]. Она је необичан [[реквијем]] у којем јунак лута Лисабоном и као у халуцинацији сусреће и живе и мртве. Кратке приче ''Снови о сновима'' објавио је [[1992]]. У збирци од 20 кратких прича, у којој се преплићу литература и биографија, приповедач приповеда снове својих јунака, чувених уметника, кроз које износи сопствени доживљај њихових дела.''Переира тврди да...''је Табукијев роман објављен [[1994]]. године. Његов јунак Переира приповеда догађаје који су се у његовом животу одиграли августа [[1938]]. Переира је сведок који детаљно приповеда о трагичном догађају из свог живота и историје, који ће изазвати његово преиспитивање и сазревање. По овом роману снимљен је наредне године филм са [[Марчело Мастројани|Марчелом Мастројанијем]] у улози Переире. ''Три последња дана Фернанда Песое'', ''Телефонски позив за господина'' и ''Пирандела'' су прича и драмски комад објављени [[1994]] године. ''Изгубљена глава Дамашена Монтеира'' ([[1997]]) има ритам [[трилер|трилера]] и хроника је догађаја из свакодневног живота. Роман се бави темом тортуре, правде, друштвене маргинализације и полицијске злоупотребе. Табуки је такође објавио и дела: ''Платонов гастритис'' ([[1998]]),'' ''Аутомобил, носталгија и бесконачност'' ([[1998]]). ''Сваким часом све је мање времена'' ([[2001]]), ''Туђе аутобиографије'' ([[2003]]), ''Тристано умире'' ([[2004]]), ''Време брзо стари'' ([[2009]]), ''Путовања и друга путовања'' ([[2010]]), ''Илустроване приче([''[2011]]).
Табуки је био оштар противник [[Берлускони|Берлусконијеве]] владе и писао је чланке за лист ''Коријере дела Сер''а, и шпански ''Ел Паис''. За новинарски рад и залагање за слободу изражавања добио је награду Francisco de Cerecedo коју додељује Удружење европских новинара.<ref
== Награде ==
Роман „Индијски ноктурно“ добио је [[1987]]. године престижну ''Prix Médicis étranger'', француску награду за најбољи роман те године написан на страном језику. Награде ''Campiello'' и ''Aristeion'' добио је за роман ''Переира тврди да...''<ref name="indijski"/>
== Смрт ==
Табуки је умро у [[Лисабон|Лисабону]] 25. марта [[2012]]. после дуже борбе са канцером.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/U-Lisabonu-umro-Antonio-Tabuki.lt.html У Лисабону умро Антонио Табуки] - чланак у Политици</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Pereira-tvrdi-da-nas-je-napustio-Tabuki.lt.html Переира тврди да... нас је напустио Табуки]</ref>
== Референце ==
| |||