Источна Азија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 36:
* Вијетнам (или источна или [[југоисточна Азија]])
== Историја ==
[[Датотека:Soviet liberators marching through the Korean county road. October 1945.jpg|200px|мини|лево|Совјетске трупе у Кореји, октобар 1945.]]
[[Датотека:US Army in Korea under Japanese Rule.JPG|200px|мини|Америчка војска у Кореји, септембар 1945.]]
Историја Источне Азије претежно се односи на историју кинеских династија које су доминирале у региону, како војно, тако и трговински. Пример за то су династије [[Династија Ћин|Ћин]] и [[Династија Хан|Хан]]. Постоје записи признања која су послала рана краљевства Кореје и Јапана кинеским династијама. Било је и значајне културне и верске размене између Кинеза и других регионалних династија и краљевстава.
Када је почела да јача веза са западним светом, кинеска моћ је почела да се смањује. Отприлике у исто време, Јапан се је учврстио као национална држава. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Кореја, Тајван, Источна Кина и [[Вијетнам]] пали су под контролу Јапана. После Другог светског рата, Источну Азију потресле су две војнополитичке кризе. Пошто се у кинеском грађанском рату поражена војска [[Куомитанг|Куомитанга]] повукла на Тајван, ово острво одвојило се од Кине и уз помоћ САД прогласило сопствену државу. Кина до данас није признала Тајван који јој је препустио своје место у УН. Корејско полуострво су заузеле америчке и совјетске војне трупе пред крај Другог светског рата, а после [[Корејски рат|Корејског рата]] (1950-1953) полуострво је споразумно подељено дуж 38. паралеле на две државе, [[Северна Кореја|Северну]] и [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]].<ref name="азија"/>
== Вегетација и клима ==▼
== Природне одлике ==
Источна Азија рељефно се може поделити у три целине. На истоку су претежно ниске равнице, а виши делови некадашњег јединственог копна појављују се као острвски низови од [[Курилска острва|Курила]], [[Сахалин|Сахалина]] преко јапанских острва до Тајвана. Виши рељефни степен чине Поамурје на северу и виши делови Праве или Уже Кине. Трећи део регије је највиши, а састоји се од висоравни с којих се дижу високи планински ланци Хималаја, [[Каракорум (планински венац)|Каракорума]], [[Тјеншан|Тјеншана]] и [[Алтајске планине|Алтаја]]. Тај трећи и највиши део регије извориште је већине великих далекоисточних река. Мала и већа слана језера преовлађују на Тибетској висоравни и Синкјангу, док су у источним деловима простране низије везане за поречја највећих река [[Јангцекјанг]] (Плава река) и [[Хуангхо]] (Жута река).<ref name="азија"/>
▲=== Вегетација и клима ===
[[Датотека:20090529 Great Wall 8185.jpg|300px|мини|[[Велики кинески зид]], Кина]]
Највећи део Источне Азије изложен је [[Монсун|монсунским]] ваздушним масама, зими континенталним сувим, а лети океанским влажним. И велике разлике у географској ширини су значајан климатски фактор. Док је [[Охотско море]] залеђено скоро пола године, Тајван и јужни делови Кине имају [[Монсунска суптропска клима|суптропска климатско-вегетацијска обележја]]. У приобалним подручјима Источне Азије честа је појава [[Тајфун|тајфуна]]. То су снажна циклонска вртложна струјања, која долазе с пучине [[Тихи океан|Тихог океана]], углавном у јуну и октобру. Најјачи су јапански тајфуни који имај рушилачку снагу.
| |||