Српско царство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Ваљда распад државе треба да се налази на крају чланка а не на почетку |
||
Ред 72:
{{главни чланак|Освајања Стефана Душана}}
'''Освајања Стефана Душана''' обухватају проширења Србије која је краљ и каснији цар [[Стефан Душан]] задобио ратовима које је водио против својих суседа, првенствено [[Византијско царство|Византије]], али и [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]], [[Друго бугарско царство|Бугарске]] и [[Бановина Босна|Босне]].
=== Распад cрпског царства ===▼
После смрти цара Душана почиње опадање моћи Српског царства, то ће бити посебно изражено пред Турском најездом.▼
После [[1365]]. године, када су преместили своју престоницу у [[Једрене]], [[Османлије]] су нападале српске земље, Серску област и Источну Македонију.▼
Од цара Уроша су се одвргли обласни господари, међу првима његов стриц, Душанов полубрат [[Симеон Синиша Немањић]], и прогласио се за цара у [[Тесалија|Тесалији]], а у [[Валона|Валони]] се осамосталио Урошев ујак [[Јован Комнин Асен]]. Тако су се од Србије одвојиле Тесалија и [[Албанија]], док је остатак царства подељен на десетак скоро потпуно суверених области.▼
У Серској области је владала [[Јелена (супруга Стефана Душана)|царица Јелена]], коју је 1365. наследио деспот [[Угљеша Мрњавчевић]]. Већим делом Македоније са седиштем у [[Прилеп]]у, владао је Угљешин брат, краљ [[Вукашин Мрњавчевић]]. [[Мрњавчевићи]] су се наметнули као савладари цара Уроша и од њега су добили високе титуле. Источном Македонијом су владала браћа [[Константин Драгаш Дејановић|Константин]] и [[Јован Драгаш]] (Дејановић). [[Косово]]м и [[Метохија|Метохијом]] од Скопља до [[Трепча (средњовековни рудник)|Трепче]] је владао [[Вук Бранковић]].▼
Област кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара Хребељановића]] обухватала је [[Поморавље (област)|Поморавље]] са центром у [[Крушевац|Крушевцу]]. Земља од Поморавља од [[Дунав]]а била је у поседу [[Радич Поступовић|Радича Поступовића]]. [[Зета (држава)|Зетом]] су владали [[Балшићи]], са седиштем у [[Скадар|Скадру]]. Од Косова до [[Јадранско море|Јадранског мора]], простирала се област кнеза [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]].▼
Распарчана држава ослабљена похлепом обласних господара постала је лак плен турских освајача. Упади Турака у Серску област натерали су [[Угљеша Мрњавчевић|Угљешу Мрњавчевића]] да тражи помоћ, али се његовом позиву одазвао једино Вукашин Мрњавчевић. Њихова војска ће касније претрпети страшан пораз у [[Маричка битка|Маричкој бици]] [[1371]]. године.▼
== Организација царства ==
Линија 110 ⟶ 102:
'''Душанов законик'''<ref>{{cite web|url=http://www.dusanov-zakonik.com/ |title=Dusanov Zakonik |publisher=Dusanov Zakonik |date= |accessdate = 16. 4. 2011.}}</ref> (у старим преписима се назива '''''Закон благовјернаго цара Стефана''''') је, уз [[Законоправило]]<ref>{{cite web|url=http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon |title=Номоканон - Историјска Библиотека |publisher=Istorijska-biblioteka.wikidot.com |date= |accessdate = 16. 4. 2011.}}</ref><ref>http://www.alanwatson.org/sr/petarzoric.pdf</ref><ref>{{cite web|url=http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html |title=Miodrag Petrovic - Zakonopravilo Sv.Save.zip - 4shared.com - online file sharing and storage - download |publisher=4shared.com |date = 11. 3. 2008. |accessdate = 16. 4. 2011.}}</ref> [[Свети Сава|светог Саве]], најважнији закон ([[Устави Србије|устав]]) [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]]. Душанов законик је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима цар [[Стефан Душан|Душан]] директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права<ref>http://www.alanwatson.org/sr/kutak/vezbe/ekloga.pdf</ref>. Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог зборника]]<ref>{{cite web|url=http://www.constitution.org/sps/sps.htm |title=S. P. Scott: The Civil Law: Vol. I |publisher=Constitution.org |date = 19. 6. 2002. |accessdate = 16. 4. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|author=Yves LASSARD, Alexandr KOPTEV |url=http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ |title=::: The Roman Law Library (Last Update : April 15, 2011 ) |publisher=Web.upmf-grenoble.fr |date= |accessdate = 16. 4. 2011.}}</ref>.
Првих 38 чланова посвећено је цркви, затим следе одредбе које се односе на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, a потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва, [[себри|себара]] ([[кмет]]ови и земљорадници). У наставку долазе одредбе о судству, о казнама за различите врсте кривичних и других преступа. Душанов законик је садржао 201 члан (према издању Стојана Новаковића из [[1898]]. године)<ref name="EN">''[[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref>, али се, у зависности од сачуваног преписа, састоји од 135 до 201 члана. Законик сачињава јединствену правну целину заједно са два византијска правна акта: Закон цара [[Јустинијан I|Јустинијана]] ([[Јустинијанов зборник]]) и скраћена [[Синтагма Матије Властара]].
▲После смрти цара Душана почиње опадање моћи Српског царства, то ће бити посебно изражено пред Турском најездом.
▲После [[1365]]. године, када су преместили своју престоницу у [[Једрене]], [[Османлије]] су нападале српске земље, Серску област и Источну Македонију.
▲Од цара Уроша су се одвргли обласни господари, међу првима његов стриц, Душанов полубрат [[Симеон Синиша Немањић]], и прогласио се за цара у [[Тесалија|Тесалији]], а у [[Валона|Валони]] се осамосталио Урошев ујак [[Јован Комнин Асен]]. Тако су се од Србије одвојиле Тесалија и [[Албанија]], док је остатак царства подељен на десетак скоро потпуно суверених области.
▲У Серској области је владала [[Јелена (супруга Стефана Душана)|царица Јелена]], коју је 1365. наследио деспот [[Угљеша Мрњавчевић]]. Већим делом Македоније са седиштем у [[Прилеп]]у, владао је Угљешин брат, краљ [[Вукашин Мрњавчевић]]. [[Мрњавчевићи]] су се наметнули као савладари цара Уроша и од њега су добили високе титуле. Источном Македонијом су владала браћа [[Константин Драгаш Дејановић|Константин]] и [[Јован Драгаш]] (Дејановић). [[Косово]]м и [[Метохија|Метохијом]] од Скопља до [[Трепча (средњовековни рудник)|Трепче]] је владао [[Вук Бранковић]].
▲Област кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара Хребељановића]] обухватала је [[Поморавље (област)|Поморавље]] са центром у [[Крушевац|Крушевцу]]. Земља од Поморавља од [[Дунав]]а била је у поседу [[Радич Поступовић|Радича Поступовића]]. [[Зета (држава)|Зетом]] су владали [[Балшићи]], са седиштем у [[Скадар|Скадру]]. Од Косова до [[Јадранско море|Јадранског мора]], простирала се област кнеза [[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]].
▲Распарчана држава ослабљена похлепом обласних господара постала је лак плен турских освајача. Упади Турака у Серску област натерали су [[Угљеша Мрњавчевић|Угљешу Мрњавчевића]] да тражи помоћ, али се његовом позиву одазвао једино Вукашин Мрњавчевић. Њихова војска ће касније претрпети страшан пораз у [[Маричка битка|Маричкој бици]] [[1371]]. године.
[[Датотека:Dušan's Code, Prizren manuscript, 15th c.jpg|десно|мини|250п|[[Душанов законик]], један од најстаријих преписа, Призренски препис из 15. века. Данас се налази у Народном музеју у Београду.]]
| |||